Црњански, Милош - Сеобе 2
Била су то нечиста посла Нечастивога и као нека мађија. Оне су имале исти, тамни, дим на црним очима, иста узвијена уста, исте чак и груди, па и глас. Исто лепо, сетно лице, али са мало прћастим носем, а исто тако и тај мио поглед.
Била је жеђ, која ју је морила, годинама. Била је стидљива у загрљају, али је од почетка имала та румена уста, узвијена ујутру, са осмехом, као да једе трешњу.