Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим опет прислони главу на дирек, као да тражи меко узглавље. Међутим, Ђурђе се осврну снахи и продера се: „Ама, Шокице, докле ћеш ти нама шокетати и свима нам памет солити?
Мушкарац на чијој се снажној руци заспи, као да је меко узглавље. Исакович је у њеном сећању имао снагу црног ајгира, доброту која све прашта, младост која је вечна, нежност према
као онесвешћен, и да је, тек после дужег времена, имао толико снаге, да се ослони о једно дрво, као да је неко меко узглавље. Био је свестан тога да је остао жив, само, случајно. Међу ногама је нашао искривљену сабљу.
Расплела је била своју густу, бујну, мирисну косу, и подигла се – није хтела да заспи. Ђурђе је спусти на меко узглавље. „Ајде, серце, ајде, лези, спи, и не тропари! Нисам ти ја мати, а пребезмернаја нужда теби, није муж, него – мати.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
Све ти црно само језа моја бела Мој ти курјак под грло Олуја ти постеља Страва моја узглавље Широко ти непочин-поље Пламени ти залогаји а воштани зуби Па ти жваћи изелице Колико ти драго жваћи Нем ти ветар
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Као заштита од море стављају се у колевку, под узглавље детета, огледалце и бритвица.¹⁶² У Босни и Херцеговини, као амајлију, деци пришивају на капицу рогове од јеленка, ноге
Ако дете има немиран сан или не може да заспи, ваља да му се под узглавље стави нож црних корица. У исту стврху користе се још и ова магијски успављујућа средства: залога из опанка („као што
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
кандила нек горе у олтару, нека кудељница покривач детету преде, трговац који кроз царство караван тера нека на узглавље спусти златну пару, нека себар јагње мартовско донесе, нек кћер дарују сви који се у царству десе.
себарке, нека певају косови и конопљарке, нека сунце гори у четинару, нека јој паучице покривач удесе, а звезда на узглавље спусти златну пару, нека се наручи суседу котаричару да јој колевчицу од прућа донесе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље... Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас: — Није овде, затворено је, видиш...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али се над њима, после, Твоја зора заплави, у коју се млад и весео загледах. А кад уморно срце моје ућути, да спи, узглавље меко ћеш ми, у сну, бити, Ти.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Па се онда договоре шта ће радити. Кад буде у вече, а он свуче кошуљу змијињу са себе, те је као и прије метне под узглавље, па легне спавати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти једини можеш да га наговориш. — Будало, газда никад не слуша слугу — паде на узглавље. — Тебе мора да послуша. — Што мора? Нећу да се мешам у медвеђа посла. Ја хоћу да умрем у овој јазбини.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко! дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ох не, не могу, никад не бих умео исказати оне муке, онај бол, онај ужас. — Буди добар да ми подигнеш узглавље. И жена која данима није могла подићи главу налакти се, па се загледа у њега очекујући.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* Дуго ме мучи узана пруга сунца која се пробила кроз процјеп застора, пала као танки свјетлосни прут на моје узглавље и рањава ми око. А колик напор уклонити се тој стријели, премакнути малко главу на узглављу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па се онда договоре шта ће радити. Кад буде увече, а он свуче кошуљу змијињу са себе, те је као и прије метне под узглавље, па легне спавати.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И тек беше наслонила главу На узглавље од плавих цветова: Ноћ желећи за вечиту јаву, А за живот небо својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну
Подижем будућност са својих осама! У њој ће све бити мило и весело! И топло, и љупко к'о узглавље њено — Као коса, уста, врат, груди и тело. 1905.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
коме су "мач и пушка и отац и мајка,/ двије мале братац и секуна,/ оштра ћорда вијерница љуба,/ тврда ст'јена мекано узглавље,/ кабаница кућа до вијека". Из потлаченог човека израста јунак "кадар стићи и утећи и на страшну мјесту постојати".
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде. И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га