Употреба речи узда у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Орла за пријатеља имати није шала, то лепо звечи! Но οнајлепше чему нас ова басна учи, ово јест: да се силни не узда у силу своју, ибо „Еστίν Δίκης ορθαλμός, оς τа πάνθ΄ ορά”: „Ј е с т с у д б и н е о к о к о ј е с в е в и д и”.

” Наравоученије Овако се најпосле свакому догоди ко се у неправду, лаж и превару узда.| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац. Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече.

уверена о сили красоте и пријатности својих, она се облачи за нужду, обичај и пристојност, нити је толико проста да се узда више што примити од шивача свога него што је примила од премудре руке јестества.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

дошло; да се Јего Величество увери како тужни народ серпски, под његовим покровителством, и опет у последњем свом часу узда се и чека од свога покровитеља, да му и избавитељ буде, и да нам каково нибуд решеније даде надежде или већшег

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кола су била пуна креветског покућа, хаљина, узда, оружја, намештаја. У првим колима, под арњевима, нагнута над колевку своје ћерчице, седела је Ана.

Теодосије - ЖИТИЈА

Знађаше да ће Бог извршити његову молитву, као када би син што молио у оца и узда се да ће му дати. Чудесна је смелост и вера његова, као кад би неко држећи у рукама царев дар сазивао другове и

„Јер многе су ране“, рече, „грешнику, а онога који се узда у Бога опколиће милост“. А други пут Бог свете своје свети као своје изабране угоднике, када им се когод руга или им

Вуцима љутим и људима који говоре развраћено назва јеретике, који од праве вере, у јерес одводе. И ко мисли и узда се у себе да ће бити веран, ако њих послуша.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па и у сну Бога жива Сећа на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је види у здрављицу: Како ли ће, санче луди, Бити јадној, кад с' пробуди?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда бачена чак код бунара. Иза куће башта велика.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Загрли ме, дах ми стесни; ал' очију поглед њез'ни' нагон узда, занос трезни; из њега ми мис'о сине: »Мајко!« — »Сине!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Каква је ова моја, јошт би ми помагала, кад би почео певати. КУМ: Ко се не узда у песму, нека звижди. На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Пуж; — спуж) 4 (БИЉЕ) 176 — Бијела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (Трешња) 177 — Вије се као узда, — узда није; канџе има, — мачка није? (Купинова лоза) 178 — Госпа у двору, а коса јој на двору?

(Пуж; — спуж) 4 (БИЉЕ) 176 — Бијела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (Трешња) 177 — Вије се као узда, — узда није; канџе има, — мачка није? (Купинова лоза) 178 — Госпа у двору, а коса јој на двору?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37. Лубеница. 38. Саонице. 39. Узда. 40. Перо. 41. Чобани кад зову жене, да понесу музлице, да музу овце. 42. Огњило и кремен, и варница и труд. 43.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

који нас учтиво дочека и каже мени, чујући да би се ја рад учити, да ће он тај дан писати за ме епископу и да се узда исходатајствовати ми да могу при њима имати квартир и препитаније. Пољубим му ја руку и зафалим на таковом обештанију.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Шта слушаш, брате? упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони... Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

њих је камена авлија, у авлији седам чардаковах, на сваки је кључаница златна; а још имаш великога вранца, узда му је како змија љута, грива му је кâ јелену брада?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Јерно овим ваља само свирала и прегуднице, а овим бич, ил' му замашна тојага. Неким само узда, више ништа, а једним остен шилом обости, кроштоно једни су лењи ка биволи и не ласно подизати на добре послове.

С лажом се меште губера покривамо. Неправда сама себе с лажом погуби. Ко се у лажу узда, он гони калом ветар; како се у сну наједе и напије, со тим од јутра до ноћи може сит бити, да више не зактева ништа

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности