Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада, под звјезданијем небом, кроз мирисе планинске, уз прижељкивање славујâ, лете тајанствени уздаси и тјешње се шљубљују младе душе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
оне су непосредан и дубок израз његове природе, приказ трагичне драме његова срца и ума; то су, како је сам говорио уздаси, болни крици једнога вишега духа, једне уморне и разочаране душе. »Мисао је уздах духа; што дубљи дух, тим дубљи уздах.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Док не сване зора плава, Док не гране бели дан, По пучини заборава Нек нас води слатки сан. — Мир је. Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи... Лаку ноћ!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Само тихи, лагани уздаси по кадшто одају његово немо присуство. А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање... Одједном се обоје тргоше,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ако буду жива, — ја ћу их већ рећи. Али су ми једно обећање дужни: Па им суза за мном не сме тад потећи, Ни уздаси тешки, ни вапаји ружни.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стока је већ у торинама, чељад вечерала и поспала. Под ведрим звјезданим сводом, проза зелене чести, као тајанствени уздаси невидовнијех бића, ћухоле љетни лахори и разносе појање славуја. Ћарићи црвркућу по гранама и грмењу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици“, да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце. Њени уздаси и мутно, мукло јечање, то је гњечење главе. Сав је себи исцепан у дуге. Пукотине између њих немају два.
Зној је обједао рубове очних капака; стењање и уздаси вукли су се по поду; плашљиво а густо, у отворене очи утицала је зора и побадао се он, усправан и страшан у огорчењу
Попа, Васко - КОРА
се равница Незадржива равница Разливени догађаји Расуте увеле речи Изравнана лица Овде онде Понека рука од дима Уздаси без весала Мисли без крила Бескућни погледи Овде онде Понеки цвет од магле Раседлане сенке Све тише копају Врели
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после су се чули само уздржани уздаси и опет су људи нокте држали на зубима. А сутрадан позвали су понова Петронија Свилара у собу код иследника, где су
Све се дешава убрзано, наврат-нанос, јер треба одспавати, онда поранити. А кад се легне и све смири, задуго се чују уздаси у постељама: мучимо се. Ја сам имао болесну сестру, и увек је слутња несреће тиштала наше растанке.
Њене дуге трепавице биле су још влажне од суза, а испрекидани уздаси у сну, после плача, одазивали су се лаким и финим дрхтањем њених прекрасно скројених усана.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Невоље, беде проклетства и сузе, Уздаси, јади, празне, голе жуди, И оне мале — а спонтане узе Што рyше, даве живеће код људи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чује се шуштање одела и тешки, дубоки уздаси, од којих уздаха као да се црква меком, топлом влагом застрла. Жене клекоше, а Марко часом застаде на ногама у трагу
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај. Срце чује слатке струје Тијомирни уздисај. По уздаси плове гласи — Васелену обли пој — Све уздише... више... више... о љубави вечитој.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Само твој да сам, и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају, У кут где боли и уздаси стају: Из твога ока да утеху пијем.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...
Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
свећа, до у саму зору, Засветле опет у стакленом двору И опет бајни захоре се гласи, Љубавни клици, песме и уздаси.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
градови, шуме од намолованога платна; круне од хартије, одело од лажнога злата, мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси, лажна узбуђења и лажне радости, а све то да би се рекла она велика, она вечита реч.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и у заједничком јаду разбијају се личне патње као капљице над брзом реком, од чије се хуке и не чују појединачни уздаси. Људи уздигну рамена, покрену их лево и десно, онда натегну и погурени продужавају дале.