Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич, међутим, обавијала га је мислима, тамним, као ноћ од велура, пуна њених усклика, њеног шапата, њених страсних уздаха. Била је то лепа, успаљена, слатка жена.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
било је ту загрљаја да се од њих нахерио млин, па суза радосница да се оросила читава ледина пред млином, било је уздаха да су шумјеле све околне врбе и јеле, толико причања да о томе и данас брбљају свраке и врапци.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све су то младићки покушаји, врло романтични, врло сентиментални, са много љубави, уздаха и суза, са ритерским тирадама, са лаким ефектима, са наивним размишљањима, без знања позоришног заната и без животног
У оба дела опет су љубавне историје, са много случаја и необјашњивих догађаја, са много уздаха, усклика и суза. У Два идола јунак, у коме је писац хтео себе оцртати, само је бледа копија Бајронових »фаталних људи«.
Меке природе у основу, он није схватио да може бити поезије без сентименталности, разнежавања, уздаха и суза. У својим лирским песмама он је идиличан и пасторалан, опева зелен луг, славује који »прижељкују« цветне
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нема под отим златним резама ниједног знака животног врела, ни бар уздаха јуначког мрела рода песама. Зар што му не даш, плеткушо стара, да срца свога узоре свеже слободном руком у камен
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ОЧИ Као дух јесени у шум лишћа свела, К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих и бескрајних, Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи — сугестија
Кад прође младост, лепота и цвеће, Пријатељи лажни кад оду, к’о ласте Што се дому своме никад вратит’ неће; Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби
И свод к’о црни симбол је наднесен Над општу, тужну мочар... Свуда јесен! Сто ветрова, као сто уздаха, веју Преко хрпе жутог лишћа које труне, Алејама што се баруштином пуне, Стазама где, као из давних давнина, Јеца
Сто уздаха, као сто ветрова, веју Мојим вртом нада и спомена благих У јесени мутној мојих жеља драгих, Кад спомени редом, к’о
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се потом дигох да прошетам танком, змијастом „стазом уздаха“, како се тамо називаху оне уске путањице што су служиле за шетњу у слободним часовима и које су официри, у бескрајним
Свечано, полако, тријумфално подизало се сунце усред радосног уздаха свемирског олакшања. Онда се у блеску што је у дугим широким млазевима радосно бризнуо заљуљало цело огромно море
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
песме цвећа, Песме сунца и облака И анђела и јунака И младости и пролећа: То је била песма страха И падања и уздаха. То је била песма јака, Клик орлова, цвркут шева: И у нама све запева, Све запева, све заплака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чује се шуштање одела и тешки, дубоки уздаси, од којих уздаха као да се црква меком, топлом влагом застрла. Жене клекоше, а Марко часом застаде на ногама у трагу сунчеве зраке што
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Која вајда од уздаха, Над могилом твога праха? Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо;
— Која вајда од уздаха, Над могилом твога праха? Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести,
Али ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од уздаха својих сплело.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не
После се чују команде: чета стој! смирно!... вољно..., а одмах затим залепршају се ваздухом стотинама дубоких уздаха и хукања од умора.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Посвећен камен храма Марковог, Кô салик воштан, жаром угрејан, Од уздаха је наших одмекô... ЈЕЛИСАВЕТА: Па сад ме ваљда отац преклиње Да уздасима туге ледене Маркова храма камен заледим!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске!
Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...Чудна љубав влада у срцима нашим: Сад те волим, а твог уздаха се плашим. XВИИ Не бежи, ноћи, отпочела сетом И танком мрежом једноликог ткива, Јер кô у бездан, у те се улива
Ћипико, Иво - Пауци
— одговори сухо Јуре и крену даље. По селу врвио свијет што се из поља враћаше. Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
додира није било између њега и Јелене, ничега осим оних оклевајућих погледа, напола изговорених речи, срамежљивих уздаха.
господара, у стопама копита вранчевих воњ зноја мушког и женског, миомирис парења, слаткасти шмек суза, мирис уздаха и оштри задах чежње. Соколар сјаха, сјаха и Дадара, његова сенка. Удара соколар на Сабориште, удара и Дадара.