Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И срце га болом заболе. Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу... Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило. Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... И гле!
Теодосије - ЖИТИЈА
делити, лежећи је дохватао плод, то јест — скрушеношћу срца и смерношћу душе изливаше многе сузе, а уз то је додавао уздахе и имао многа умиљења.
Удвостручаваше младић трудове и постове за себе и за старца, а и старац удвостручаваше сузе и уздахе за себе и за младића.
бисмо по достојанству и по суштини описали све оно пређашње што је заборавио у метанисању, умиљења и тајне и јавне уздахе, и суза његових источнике, изгледало би неискуснима и ленима немогуће.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
страсти; за древне у њима прошлости остатке, за урочице под дечјим узглављем, за босиоке скривене у крову, за себарки уздахе потајне кад се о краљевићима причају гатке, за њих што и у доба рата, кад им под срцем убијају дете, трудноћу
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Праведни Лазо, мани све те Уздахе и сузе! Час је, мислим, Да се извади делић штете Па да с рачунима кренемо чистим, Од почетка, од првог ретка, Од
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
спремних, Колико је срца, надахнућа млада, Отишло у море вечности далеко Под зрацима среће и окриљем нада: Да уздахе наше саслушава неко!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам имао болесну сестру, и увек је слутња несреће тиштала наше растанке. Па кашаљ, уз оне уздахе, све изазива снове ужасне и гребе најоштријим ноктима и мозак и душу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Имао сам осјећај да у тај свој потпроизвод, у те облаке дима, издахњују најбољи дио себе; своје аспирације, своје уздахе, саму своју душу. И био сам зато у неку руку захвалан.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда. Ноћ у тмини нек служи за дане, За уздахе нису само уста, И мрак има своје светле стране, Мис'о с' рађа кад је срећа пуста.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кâ да чујеш песме-успаванке Из очију чаролиских њених, Кâ да видиш дубоке уздахе Са усана полуотворених. Ту се сплело, ту се загрлило Што те махом и леди и згрева — Прекип страсти и понор
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ти сплет својих жеља невиних и слабих, Уздахе свих ноћи, свих лета и зима, Песме свих сотона и свих серафима Хтела си у један кип свих снова слити.
бежи, ноћи, отпочела сетом И танком мрежом једноликог ткива, Јер кô у бездан, у те се улива Дах стрепња, што ће уздахе да броје. За сваком зимом и за сваким летом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ах, камо среће да си као свака друга, онда, као за сваку, ја бих имао речи, уздахе, увијање, пренемагање. Али ти си — ти! Ташана! Ташана, какву до сада не видех.