Употреба речи уздахне у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Учитељ га погледа и сузе му пођоше низа старо лице, и није се могао уздржати а да не уздахне: — Милисаве! Јадно моје дете!

а свака јој је жица орошена сузама — низ блеђано лице саме се котрљају, а она им и не брани; кадикад само што дубоко уздахне, после погледи кроз прозор у сиву даљину, па онда на далеким планинским врховима удубе јој се мисли.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ко зна од кад тако. Но у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А знао је кад и како треба погледати. На капуташке, то јест пулгерске девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко да му понекад спадне и сламни шешир с главе.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Дабоме, тешко је то враћати оно што је човек већ наследио. СПАСОЈЕ (тешко уздахне): Тешко! ЂАКОВИЋ: Е, лепо! Сад смо начисто и сад ја видим јасно целу ситуацију.

али ја нећу да вас уцењујем, задовољићу се само са 1.000 динара, што са оном првом хиљадом чини две хиљаде. СПАСОЈЕ (уздахне): Две хиљаде динара?! ЂАКОВИЋ: Две, дабоме, али слушајте ме најпре, па ћете видети да вреди. Ви, породица...

СПАСОЈЕ (клонуо): Јесте, тако је! (Уздахне.) Тако је! (Ућути оборене главе.) ЉУБОМИР (после извесне паузе): Имате ли још шта са мном да разговарате?

Ја сам себи увек такав намештај замишљала. ВУКИЦА: Штета, одиста, што нисте имали прилике. АГНИЈА (искрено уздахне): Дабоме да је штета! Дакле, пошто је Спасоје био противан, то сам се ја решила за сребро за 24 особе.

АНТА (дубоко уздахне). НОВАКОВИЋ: Не умем да се приберем, верујте, не умем да се приберем. ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким темпо познаје се. Дође време ручку.

Чита писмо. — Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? — Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. — Е, свако себи вуче. Такав сам и ја. — Па шта ћемо сад? — Све је прекинуто, тражи другу!

— Но, то је . . . Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. — Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. Млади Полачек није био код куће. Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.

Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао. Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи. Шамика је код њега.

Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне. Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу. Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.

Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. И Шамикине очи сузне. Продужи. — Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сједи он тако на тврдој осунчаној ледини наспрам обијељена поточара, уздахне, а уздах се не чује, истог трена слије се с марљивим веселичастим зујањем жрвња и разиграна точка.

— Само ти вези, а ми ћемо записивати — нутка га командир. Ђуро ваљано уздахне, прижмири и отпочне: Ево Пере, ево и жандара, ево правде међу два ханџара . . .

ништа догодило није, сиротује и пости, меће закрпу на закрпу, а онда се једног дана огледа од главе до пете и брижно уздахне: — Аман, браћо моја, кад ће већ једном тај преврат, ево се сасвим огоље и обоси!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А она уздахне и заплаче се, али му не смеде казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарно у

У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све у њ

Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се откине оданде него је све у њ

по коју голу кост оглођем, па сву драгу ноћ по киши и по снијегу около куће обигравам да нам не би непријатељ наудио. Уздахне крмак, па рече псу: — Немаш ми на што, мој пријатељу, завидити, но ја тебе завидим јер не знаш зашто мене кућа овако

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди. Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност. Он ће чекати да се то некако само собом удеси.

Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити ?...

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму...

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: „За Бога, мајко, како ти ниси више деце родила до само мене?” А она уздахне и заплаче се, али му не смедне казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарио у

У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све уњ

Мало време постоји, ал ето ти једне госпе по воду; како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ

Мало времена за тим прође, ал ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ

Једно вече молећи се тако уздахне и рече: „Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била!” После некога времена она се осети трудна, и кад

Насмије се отац пут њега, но и уздахне говорећи: „Јадно дијете! што ћу за овака мала два јаја ухватити?” Но оно му одговори да ће много и много ухватити.

” Човек уздахне па пристане и на то. Сутрадан она спреми својој кћери колача и печења па је оправи са оцем у шуму. Отац је заведе као

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (погледа је, нешто разнеженије, болно): Где је? СТОЈНА (уздахне): Ето, ту је. Сад ће. (Окрене се улазу, силази, једва дочекавши да сврши своју улогу.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Нек чује, велим, пак ако има срце чловеческо, нек ме не жали, и нек над мојом бедном младостију не уздахне ако може! У житију преподобно|га Пајсија стоји написано да је Христос сишао с неба и дошао у пустињу да га посети.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ко зна од кад тако. - Но, у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа. Ј.

Попа, Васко - КОРА

више ту С места се нисам померио Али сам већ далеко Тешко да ће ме стићи ПУТОВАЊЕ Путујем И друм такође путује Друм уздахне Дубоким тамним уздахом За уздисање времена немам Путујем даље Не спотичем се више О уснуло камење на друму Путујем

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда стојим ја над његовом главом и гледам бедно, уплакано лице. Он се трза, мучи, час испрекидано уздахне, час зајечи, груди му се надимају, челанце мршти, уснице задрхте, сања.

— Социјалисти — каже Икета. — Нису је трпели онде где је била — и уздахне дубоко. — Куку, проклети да су! Па како су могли, антихристи ниједни, цркли да Бог да... светињу... цркву...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Једно вече, молећи се тако, уздахне и рече: — Та дај ми, боже, од срца порода, да би и љута змија била! После некога времена она се осети трудна, и кад

Калуђер, познавајући му жену, од свега срца уздахне, па у себе рече:: „Сити пси!“ А ономе сељаку рече: — Би ли је са мном промијенио, да ти за њу дам краву музару и

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе. А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу.

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији! СТАНА (уздахне, а после се, дршћући, приближује прозору): О, грозно! ПРВИ ТУРЧИН: Ја је, сироту, не бих могао тако мучити.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Он, овамо, изненада, уздахне. А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се! И од горка јада, дерта, пуни чашу

Ћипико, Иво - Пауци

— А ти пођи сама! Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. — Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Брже од детлићева кљуна ударала је секира у орахово дебло. Није стигао ни да уздахне, а већ је летео низ стрмину планине заједно с посеченим боровима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности