Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Док сам ја полугласно читао писмо сироте удовице, мој отац је тужно гледао преда се и, покаткад тужно уздахнувши, пуштао би дим из мирисаве цигаре. Видело се да о нечем озбиљски премишља.
Кад се оно Дишкрећани стадоше у својевољце уписивати, заједно се уписасмо, заједно смо и војевали...“ А затим, дубоко уздахнувши, додаде, сиромах: „А кад ме оно на Башахиду ранише, он ме је на својим леђима изнео из битке...
“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!“ одговори чича Марко дубоко уздахнувши. „А ко ће за погреб да плати?...“ Марко не одговори ништа, само што га је, ћутећи, гледао...
“ „Умре, оче“, рече Живко, уздахнувши. „Па, џанум, којим ти добром долазиш, Живко?... Хоћеш ли да му дајемо годину?... да га споменемо у светој цркви?...
он остави настрану бројанице, лице му се зажарило, а у очима му се распламташе жеље и страсти, па, и нехотично, дубоко уздахнувши, изусти: „Стано!... Аа!...“ По тој самој речи, по самоме звуку, видео сам да је познаје — и то да је добро познаје.
Миладин је дуго пратио тужним погледом, па онда, дубоко уздахнувши, рече: — Несрећница! 1875. КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА ПРИЧА ИЗ ПАЛАНАЧКОГ ЖИВОТА Лепа ти је то ствар, тај швајцарски
Не! Милисаве, дете моје, живи ти и буди срећан!... После тога се окрете од њега, а главу је заронио у јастук, дубоко уздахнувши.
И њега су, сиромаха, доста мучили. А на трепавицама Јеличиним синуше сузе сажаљења, па тихо уздахнувши, рече: — Ах, сиромах!... . . . . . . . . . . . . . . Осам је сахати избило.
А кад је видео Јелицу, тавна му је румен покрила бледе образе, руковао се с њоме, па онда, дубоко уздахнувши, протепа устрепталим гласом: — Јелице!... Ах, моја Јелчице! — Више није могао ни гласка пустити. — Треба путовати!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што не дођеш барем док ти дечица стану на снагу?... — Не могу, дешо! — одговорила би му Миона уздахнувши. — Ама што не можеш, снахо? у нашој кући. било би ти и лакше и рахатније...
Миони је пуно срце кад их погледа. — Тићи моји лепи!... — шапутала би често, уздахнувши. — Боже јаки, молим ти се, подржи ме у здрављу и снази док ми не ојачају ова крила моја!... Добар је бог.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. — Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. — Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!... Ал̓ сад, што је било — било!...
Теодосије - ЖИТИЈА
и насликавши у души својој њихове напоре и бриге и њихову блажену обузетост Богом, и написавши на хартији срца, дубоко уздахнувши, и јадајући се због својег закашњења, заплака, и к ногама преподобних падаше.
Одговори: — Још је жив молитвеник Царства ти, отац мој. Цар, дубоко уздахнувши, рече: — Благословен је тај човек Богу, јер примивши земаљско пожури се усрдно да достигне и небеско!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А онда се однекуд одозго из таме појавише две голе мушке руке и Андреа, уздахнувши, потону у траву. Да ли је то био Синан? БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ Врела улица.
Сада је тај тренутак! Она види своју кћер како начас заклапа вештачке трепавице и уздахнувши креће храбро међу столове, међу ту руљу која је може повредити једном ружном речју, псовком или додиром, међу те
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Аох, добога — учини Приморац уздахнувши, па послије кратка ћутања запита: — А чему се народ избезуми, да од бога нађе? Што му би, те полуђе одједном, ципан
Ти си данас гора у лицу но икад! Хај’те! Крстиња, увијек слабуњава, бјеше у пошљедње вријеме веома олошала. Она, уздахнувши, прва устаде, за њом Јоке, за овом се крену Милица, али је отац дохвати за мишицу и даде јој знак да остане.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше ђипила. Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш. После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
једна одговори да би за млинара, јер он има доста круха; друга за чобана, јер има доста млијека; а трећа уздахнувши рече: — Ах, да царев син зна шта бих му ја родила, сјутра би ме вјенчао. — Шта?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
је ли?... Она задрхта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори: — Како хоћете... нека буде! Ја ћу вас слушати. — Да будеш моја!... Хоћеш ?...
— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!.. узвикну он, уздахнувши... А лудо си га, вала, и свијао!... Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...
Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши. — Где си ти, море, досад? запита Влајко, не скидајући очију са ње. Она подиже главу и погледа га тако, као да би
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— питаше газда, чудећи се све више. — Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота с лепим свршетком — заврши он, окрете се и оде
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако је трајало комад ноћи. Цура, уздахнувши, диже се, подјари огањ, па узевши кудјељу са пребоја, сједе опет на ковчег и стаде прести.
Ђакон скиде капу, прочеша се по глави, затабања ногама, напући уста, па уздахнувши дубоко отиште се и он к њима. Тамо затече овај разговор: „Знао сам ја, знао брата ти Радоја.
Ти рече да ти је невоља. Да чујем, жено, каква?“ Откад он започе те ријечи, она се помало прибра, пак најзад, уздахнувши још једном, одговори: „Како ми није невоља!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једна одговори, да би за млинара, јер он има доста круха; друга за чобана, јер има доста млијека; а трећа уздахнувши рече: „Ах, да царев син зна шта бих му ја родила, сјутра би ме вјенчао.“ „Шта?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: — Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ
— Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши. Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ и нагло одмахну главом, јер
да те вриђам! — Ајде, жив бија, ајде! — вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши — као да бјеше свалио терет од стотину ока. — Таа-аа-ко! Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!...
— поче исповједник. — Има управ дванајс година — одговори Пивалица уздахнувши. — Шта наопако?... Та-ако!... А зашта се ниси исповидâ за толико вримена?
Жâ ти је стрица! Е, па фала богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли. — Тако је! — потврди Бакоња уздахнувши. — А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда. Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта све они не би дали да слободни као птице полете по таласима, помислили су, уздахнувши. Знали су да им родитељи не могу купити једра, и ћутке се разишли кућама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина... Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. — То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани... Ти си био...
Кроз њу се можеш вратити слободан. — Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. — Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... — Како ?... Хвала ти, попо, до неба. Ти си ми отворио очи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Ово је Фарадејево откриће електромагнетне индукције,” рекао је на то Руд дубоко уздахнувши и завршио своје предавање без икаквог даљег коментара, као даје желео да о овоме сами размишљамо пре него што нам
Краков, Станислав - КРИЛА
Мајор неодлучно пође. Само његове крупне очи прекорно погледаше ађутанта. Пошао је напред уздахнувши. Ишли су уском стазом под самим гребеном један за другим, блиски и неми. Све нови лешеви ницаху међ жбуњем.