Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је уздахнуо, а она је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!
па ће те и глад, и беда, и невоља — и људи ће те мучити!...“ После је дубоко уздахнуо. „Ал’ ево!...“ И он ми дркћућом руком пружи један мали завежљај хартијица...
Био је забринут, густе обрве су се натклопиле на очи. Ко зна о чему је премишљао; понекад је уздахнуо, болело га је нешто. Кад смо дома стигли, не хте да уђе у кућу.
Диван пар људи, помислио сам, а да л’ ће бити и срећни?... Ја сам при тој мисли уздахнуо; а кад су ми дали невесту да је као девер водим на прстеновање, у груд’ма ми се учини тако тешко као да ме је змија
Ја сам мислио да ћу да чујем његову клетву, псовку, заверу... Али он ћуташе немо, без речи; једанпут је само уздахнуо, то беше грозан уздисај, човек би рекао последњи је, с тим ће уздисајем издахнути.
ме је боља мога побратима, а и бојао сам се да не учини какву несрећу; али он је мирно лежао, каткад је само дубоко уздахнуо...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба је њу својим јаким гласом потпомагао. Много су певали. Када су певали: „У мјесту пријатном”, Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра. Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нико није видео како се то догодило: чули су само да је професор као уздахнуо — погледаше тад његову руку и видеше одмах изнад надлактице две црвене тачке — трагове змијских зуба.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још је само запетљао читаву ствар, јер је Сава почео да тртља такве говеђе будалаштине да је дјед само уздахнуо и сјетио се својих спасоносних вила: — Чујеш ти, брат-Сава, још су оне моје виле у животу.
читавом крају, па кад би узео у руке такав један суд, излизан или чак и прошупљен од употребе, он би само саучеснички уздахнуо: — Остарило се, осиромашило, шта ћеш, де.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У један мах сав унутрашњи јад његов скупи се, зар, уједно, па одуши у снажном уздаху, као што би рањен лав уздахнуо. У исти мах, двије му се крупне сузе скотрљаше низ образе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Хе, што ћемо!... — уздахнуо бих прелазећи у елегично-медитативни тон! Жалосно је то бити мала земља, с још неразвијеном властитом производњом.
Али смјеста сам отклањао ту лаку обрану. Никад нисам волио ништа јефтино, па ни јефтина умирења савјести. Уздахнуо бих, гледајући у се. Увиђао сам: највећи дио наших заједничких тегоба сноси она.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!“ Ох, ноћ је била црна, тама је била густа, Ни од куд један зрачак ни путоказни сјај.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
развлачити, више, све више, као да јој је лице преполовљено, глава јој клону, и она се сруши, плачући грчевито. Уздахнуо сам и дохватио се за главу. Шта ме снађе!... Прешао сам на супротну страну и наслонио се на зид.
Сутра, бићу твоја мала женица. Ау ревоир! Драгиша је оборио главу и заћутао. Онда је уздахнуо дубоко и дохватио се за главу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
су биле овде већ и до нас, и изразиле се у меломанији страсној и дуготрајној; чак је и Лукијан Мушицки, године 1817, уздахнуо, сасвим у духу свога доба: „Еј, да знам у гитару ударати!“ А у вези са горњим, веома је битно додати и следеће.
Чак је и сам Мушицки једном, у писму Вуку — в. Преписку ИИ, 192 —, уздахнуо: „Еј, да знам у гитару ударити!” А већ Б. Атанацковић сав одише својим заносом за мелосом, првенствено нашим, па пише
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне. На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ишло на живце да сам све време стезао зубе како ми из уста не би излетела некаква гадна псовка, Макарије је дубоко уздахнуо и рекао да ће свакако видети може ли Димитрије изићи на ту осматрачницу, то јест ако му буде боље. Ето тако.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Један познати историчар Земље је, још пре тридесетак година, резигнирано уздахнуо: „Мораћемо, иако тешка срца, напустити наду да геолошке догађаје послажемо по годинама, вековима и милионима година.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
смрт једнога нашег политичара, који је при самртним мукама стењао као магарац, али сам ја у опису рекао да је дубоко уздахнуо и на самртничком челу му се исписала брига за отаџбином.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ Ах! Боже!!! ”Ко је уздахнуо?!“ Не сећам се више. Патим. Ах, патим страшно; Господе, Господе, зашто си ми врелину ову удахнуо, Ја њоме љубим, ја
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
приликом сјетио и свог чукундједа Јованчета неустрашивог хајдука, на кога су морали вући топ, гарав турски топ и он би уздахнуо: — Овако би и он пролазио: опасан и с пушком о рамену.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
си свећу у цркви — е, добро си то учинио; ал' је дошао ти друг твој нејачи за тобом, коме си што злом нахудио; уздахнуо је до бога на те, у томе ти је твоја се свећа утрнула.