Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ах, сви ме мрзе, сви ме презиру! Вређају ме и после смрти! Они не познају милост, не осећају љубави... Тако уздахнусте ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу