Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. — Уздај се, душо, у будућност! По њеним бледим, мирним цртама заиграо се тужан осмејак. — Будућност! Будућност!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Предострожност и разум нека свачим управљају. Ти учини све што надлежи, пак се уздај. 9 Лав и човек Лав и човек почну се инатити о својим преимуштествам.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА (извуче једну). „Зашто се увек љубите кад се с другарицама састајете и од њи растајете?“ ДЕВОЈКА: „Не уздај се млого на постојанство женско.“ - Чекајте мало да ја питам, а ви одговарајте.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зачуђен Ћоса тужно је рекȏ „Богме сам залуд погачу чекȏ, опет ћу, јадан, остати гладан!“ „Уздај се у нас!“ — врапци ће нато, па на пут крену читаво јато.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
скупи и да се пепелом поспе по огњеној глави Зар ће се неко спасти ако у овај пламени стуб успе да уђе и стане! Уздај се у без-стање, у безбивање, безлисност и безност. Показује се да је без одлика и сама светост.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље самост него ли зла дружба. — Друзи ме чују, а ја се знам. — Више виде очи него око. — Уздај се у се и у своје кљусе. — Ко није за се, није ни за другога. — Тешко мени без мене.
Од шта врећа од тог и закрпа. Ој рогозе, мој добри рогозе, Држи воду, док мајстори оду. О мој куме, не уздај се у ме, Већ у бога и у своје руке. Оштар вјетар погони облаке, А каматњак браћу у просјаке.
Здраво ми био као што бих и себи желио! Кад ти дође ова здравица, пригни шједећи и одмакни стојећи: коња уздај а више се у пићу не уздај, но на ноге, соколе, пут крчи а сватове вичи!
Кад ти дође ова здравица, пригни шједећи и одмакни стојећи: коња уздај а више се у пићу не уздај, но на ноге, соколе, пут крчи а сватове вичи!
Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Април радо вара, уме да обећа Ал’ од речи своје издајнички бега; Но зато не клони: Мај је месец красан, — Уздај се у њега.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он кармине броји. Уздај, убиј, сеци, на пепео сожежи, освети се, молим, клештама истежи!