Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
извлаче чакље и куке, да те у мутној И леденој води из уста кечиге отимају штуке; да се, кад сјаши, дизгини и узде одузму од сукненог хајдука зато да их, узјахавши, узме гвоздена рукавица и рука; да се руке, везане наопако,
неки мишеви што не једу само, ко други мишеви, сланину и сир, него мишеви који једу восак, амове, седла, узенгије, узде, мишеви који једу сијалице, ексере, сапун, тестије, тестере!
Био би зидар, да му не смета мистрија! Био би јахач над јахачима, да му не сметају седло, узде, мамузе и узенгије! Да му не смета јеванђеље, био би поп!
с Небојше куле, на тас из мрака долећу коњаници, и с коња који се пропињу и пене, док им бичеви секу сапи, а узде их даве, на тас из зобница бацају крваве главе; на тас се слажу оранице, слажу се гробља, на тас се слажу планине
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Видак испусти узде, па легне у кола, а она све преко чагрћа, па по јендецима, па трчи, па трчи, па трчи... Звони! Јелте да звони?
Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема. На њу кидаше бесно и њено рођено срце, а нема ко да га одбије.
Уђосмо већ у село. Успомене навалише и притискоше ми груди. — Лакше, Илија, лакше, још лакше! Затегни узде. Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе. Баш звоњаше на вечерњу.
3,2 г) дуел — двобој ђем — гвоздена шипка (жвала) која се ставља коњу у уста; за ђем су са оба краја причвршћене узде ексцес — испад, изгред, преступ емфатично — извештачено, високопарно ждрепчаник — попречна дршка на коњским колима
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба прислушкује, али се не осврће. Замоле га да ако не тера. Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати. — Јесте л' били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу?
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Кад су његова кола хтела да крену, неки су се били бацили на узде, и хтели да свуку кочијаша са кола, али он им се оте и у њиховим рукама оста само његова, напудрована, перика.
Међутим, кад је слуга, прошавши у корак пред капијом сенатора, предао узде Павлу, а Ђурђе, нежно, убацио у кола младу, она, као дете, узе мужу бич и швићну ајгире.
се ђерму, при улазу у Махалу, Павле виде како се и тамо ускомешаше људи, а једна жена окрете коња којег је држала за узде. Виде како неки човек узјаха, загрме преко дрвеног моста, протрча, кроз баре, па одјури према далеким врбацима.
Узвикну, испруживши руку, и показа га. У том тренутку, Павле је, разнежен, угледавши Трифуна, скупио узде, и хтео да окрене коња, и да га потера, низбрдо. Коњ фркну, при обиласку пања, па застаде, изненада.
Иначе тако охоли, хладни, Исакович, био је као полудео. Узео је био узде у своје руке, устао, заурликао, певао! Срце му се, после толико тужних година, смејало.
Сад је, под њим, ишла мирно, и весело, као да играју. Он јој је мумлао и тепао. Лиса, Лиса! Док је прикупљао узде, Исакович виде лица официра у амфитеатру, остарелог Витковича, и Костјурина, који му је нешто довикивао, и своја три
Редови коња трзали су узде и махали главама, а добри коњи копали копитама. Коњаници су били добили бољу одећу од својих сународника у пехоти, па
А говорио је Павлу да има само једну жељу у животу, да му жена купи четверац и да узме узде, за четверац, у руке, као Рашковичи. Показаће Русима, каже, да возити, на три коња, не вреди. Него на четири.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пред њима, држећи своје коње за узде, стајаху два драгона, очевидно врло задовољна. Из жагора који око њих владаше, из држања жена и девојака око њих, из
покошеној њиви што се дизала према једном брежуљку, који је прикрио добар део Штрасбурга у даљини и, тргавши коња за узде, десно, изнад бостана, воћњак на неколико корака и, обешена на прве три крушке, три страшила, потпуно мирна, над
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
наше народне пословице фиксирају и сажимају на следећи начин: „Дијете много миловано нигда добро одгојено“; „Не пуштај узде детету, па да ти је зеница ока!; „Ко није тучен није научен“; „Дијете небијено слабо одгојено“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
„А коју би звијерку најрадије гађао?“... „Међеда“... „А како си пошао на међеда ненаредан? Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“... „Сад ће све бити!
Милићевић, Вук - Беспуће
свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Стали смо, стали у свако доба кад то наши свјесни другови нареде — весело какоће кочијаш и затеже узде. — О-оп, да се стане без дискусије, ово је наша народна цеста и наша рампа.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
СУЉО: Немам ја шта да мислим, видео сам. Уз Хасанагиницу иде зеленко без коњаника. Истина, богато окићен, узде, узенгије, јабука, све у срми, види се да је зеленко кадијин, али кадије нема! Празно седло.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем, али возар притеже узде, слушајући глас свештеника који се молио за победу оружја, за здравље и живот војника и оних на дому.
Хтео бих да запитам да ли је овуда прошла пешадија, али од галаме не могу да дођем до речи. Сељаци ухватили за узде мога коња и воде нас у правцу једне велике зграде... Рекоше нам тада да смо нас двојица први који улазимо у село.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га
а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад све јој се то учини као неки логор,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— болест жлезда новљак — нови, млади месец њака — магареће њакање оварисати — упутити се у чему оглав — део узде или улара који се налази на глави коња огрејаније — сунце ожег — ватраљ осоје — она страна коју сунце не греје
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њихове узде држао је униформисани кочијаш, а поред њега седео, исто тако одевени лакеј. Овај скочи са свог седишта да отвори врата
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским
— Хвала. И мајор клима својом лепом, насмејаном главом у знак захвалности на изузетној пажњи. Затим трза узде да врати кобилу, која се усудила да [се] поравна с ђенераловом.
Шта ме гледаш, потпуковник си. Али... И ђенерал ставља рукавицу на уста. Па опет мајор трза узде јер се његова кобила поравнала с Милком.
— Јуче купих у Прези, гос' ђенерале. — Баш сам и сам мислио да се мало прихватим. А мајор обавија дупле узде око леве руке, черечи пиле, одржава равнотежу на седлу и додаје дивизијару карабатак. — Знам...
Али и мој сапутник, чије су руке биле као кљеште, стреловитим покретом дочепа узде и покуша да окрене кола у супротном правцу.
задржава свога коња, као да би хтео да се заустави и да ми говори много, опширно, одушевљено; а затим како му попушта узде и оде даље, јер увиђа да нема времена и да је немогуће да ми каже све што би у том тренутку хтео.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Једанпут посрећи једноме, други пут другоме. Кад се држава осјети јача, она попритегне узде и безобзирније таре свој народ присилама и забранама, солдачијом и наметима, тамницама и вјешалима.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Недељом пре подне, када сам имао више времена, скидао сам и чистио узде, а затим сам их опет стављао на мазгу и не бих их дирао читаву следећу седмицу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад - све јој се то учини као неки
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нит’ би га беснујућа Атланта талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст; Неситој жељи славе он пушта узде помамно Крвавим рукама; лети с муњом смрти.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
изгнанство из манастира најлепша ствар која нам се могла догодити, јер смо ту на слободи као три шумске зверке, без узде, узенгија, улара, клечке, брњушке, поткова, јарма, алке у носу.
Поглед му је био празан, образи отромбељени. Пружио је неком узде коња, прошао кроз светину не гледајући никога и отежалим корацима попео се залеђеним степеницама у своју хладну одају.