Употреба речи узди у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Не ваља му ништа говорити: нека се пече и молви, нек узди|ше и јечи, и колико год већма зна и може, пуштај нека себе обеспокојава! Ово је у јестеству вешти.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Његов Аркадије бријао га је, то јутро, опако. Водио му је на узди другог коња, једног белца, са којим се сеиз увек свађао, седећи врло несигурно, неиспаван и неистрежњен, на свом коњу

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

би то учинио одмах, здрав и јак да би се могао носити с њеном узаврелом похотом и подозрив да би је касније држао на узди. Сирота моја Анчица се приказала овим згранутим тикванима као ала којој на мегдан ваља извести достојног противника.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

рода) који прати девојку на дан свадбе ђегођи — ђегођ (гдјегод), негде (ђегођи је због стиха) ђем — жвале, гвожђе на узди што стоји коњу у зубима и око уста ђемија — лађа ђено — где ђердан — огрлица ђерђев, ђерђеф — дрвена справа у коју

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности