Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пуцањ за пуцњем грмео је... Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу. Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Још не закрпљене. Одмах ми дадоше, чим затражих. — И, само да би га као заинтересовала за себе, као пред њиме се уздигла, почела би да му прича како су јој, чим је затражила, одмах дали.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети. Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.
А од целе ње видео се само горњи део прсију јој, која су се, наслоњена о зид, била уздигла, одапела, те по њима легле велике низе дукатâ и дублâ...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сви су студенци Есек и Ситна кружнице смутне одредба битна. Промаја туче с вртних милина, открила стид је - уздигла мост је. Стидљиву румен Кћери и Сина тачкасто драшка змијино грозје.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ч'а Маркова се рпа расплинула. Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Грмљава топова и праска пушака бивала је све јаснија. Дан је био диван и свеж. Јутрења магла тек се уздигла, а ваздухом се разлила нека прозрачна светлост, нека блага тишина, неисказано свежа, величанствена и заношљива, а кроз
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Међ горама у долини, Покрај пута нетрвена, У лиснатих дрва тмини Уздигла се сива стена Дворца мала, чудновата. У шушњакма окол’ њега Од славуја густа јата Песама им слатка нега Пролазеће
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми уживамо у томе небеском призору који је за нас сасвим нов. Он ме задивљује још више што се, нама на очиглед, уздигла из мора, баш испод ових двеју звезда, још и једна трећа, којој не знам имена.
Но, још једну сцену из његова живота. Било је то у лето 1633 године. Величанствена кугла Микеланђела уздигла се у славу Творца већ над вечним Римом, али је под њеним окриљем стојало и једно мрачно здање.
У њој се температура већ уздигла на 1500 гради, а барометарски притисак се попео на изнад 100000 Милиметара. Летимо без предаха даље.