Употреба речи уздигнутим у књижевним делима


Африка

се нижу састављена су од колиба које су све више и уже што идемо даље; све збијеније, са житницама округлим и уским, уздигнутим на кољу изнад земље. Издалека ова села дају утисак средњовековних насеобина пуних кула.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А око Павла се пропињала, пушила, вртела, сва та гомила коња, и људи са високо уздигнутим сабљама у руци. Све се свршило добро, у смеху, у вици, у тупом удару копита о земљу, која је летела увис, под

Црњански, Милош - Сеобе 1

Затим, погледавши кровове над собом, прозоре, са ћуповима цвећа, и своје псе што урликаху насред улице, уздигнутим вратовима, пропусти слуге које одведоше коње, а од којих један коњушар, неочекивано, паде на калдрму, као проштац.

Милићевић, Вук - Беспуће

Снажни млазеви разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло. Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона.

на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш. После, пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку,

главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима. Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...

Био је намрштен, љут. То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама. Њој срце стаде. Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Јесте ли разумели: сутра точак да ми нађете, иначе ми не излазите на очи. Са навученим шајкачама и уздигнутим јакама шињела, провлачили су се поред сеоских плотова војници девете батерије.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Она га однесе Марку. Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.

“ пружи јој руку да прекорачи корито и уђе. Софка крочи и, вођена њиме, пође. Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.

И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама. — Не, кћери, не, Софке. Не овамо. Прости су, пијани су. — Ако, ако, тато! — Не, не... шта ћеш ти?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Опет Француз руком исред онога круга. уздигнутим прстом горе, миче руком неколико пута, а Насрадин опет руком озгор као да шта просипа по оном кругу.

Петровић, Растко - АФРИКА

се нижу састављена су од колиба које су све више и уже што идемо даље; све збијеније, са житницама округлим и уским, уздигнутим на кољу изнад земље. Издалека ова села дају утисак средњовековних насеобина пуних кула.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али, Младена су увек затицали у послу. Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује.

Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Престала су зевања, дошаптавања и отварање бурмутица. Једини Хук је нешто гунђао, правио прибелешке и, уздигнутим прстом, дао знак претседавајућем да тражи реч.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мало је седео, па извадио из џепа хартију и оловку, и зачас нацрта госпа Нолину десну руку која је остала с претећим уздигнутим кажипрстом, и изгледала, онако крупна и строга, врло смешна у рукаву од ноћне кошуље с два реда веза.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Одједном се, на пет метара пред њам, створи пољар Лијан с високо уздигнутим штапом и завреча као јаре: — Предај се, копачу јама!

— Охо, ево нашег Лијана! — повикаше дјечаци и потрчаше му у сусрет. Пољар застаде с уздигнутим штапом и у чуду се избечи у Мачка и Вањку. — Шта је то, трчите ми у сусрет раширених руку? Не бојите се пољара?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности