Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Достапут од многих му на њему слина и подоле спада, те га с прсти уздижемо. Горње нам је небо у разуму, а доње у беседи и свакад пушта слине из себе те кваси нам уста и језик да нам се не пражи