Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, Петар то дочека, смејући се, грохотом, Павлу. Ђурђе је једини уздисао за Трифуна. Е, мој Трифуне! Е, мој Трифуне! „Где год стигне, матори, по једно дете оставља.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича је само уздисао: — Да га нису птице однијеле кад га већ нема ни у води ни на земљи? Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у
Црњански, Милош - Сеобе 1
При том је дубоко уздисао, док су они мирисали босиљак, све чешће. Онако узгред, рече им тад да најпосле ни он, Аранђел Исакович, иако је само
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, мој дорате, док је спало на то да ти кола извлачиш из блата, не ваља нам работа — уздисао је дјед Раде, опраштајући се од коња сузних очију као да испраћа на фронт неког од својих укућана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је замишљен, и кришом је уздисао. Да ли је то била туга што је непријатељ почео да осваја отаџбину, или жалост за оним младим људима који се можда неће
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Навршивши 37 година у држави својој, Владика, пак, премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, већ као милосрдан и трудопријемац и наградитељ, свима жели да се спасу. (И Тим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ко ће читати после таког разговора? Дало ми се било нешто на жалост; уздисао сам, сузе су ми текле из очију жалећи што нисам један од најпоследњи[х] његових локаја и служитеља, да га гледам и
Албанијом, с колико дражим и милијим, толико већег сожаљенија достојнијим земљама, Сербијом, Босном и [Х]ерцеговином, уздисао сам и често горке проливао сузе, сам с собом говорећи: „Кад ће у оним прекрасним земљама овака училишта бити?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шкрофулозне и чворновате маслине, под којима је уздисао на Крфу, нису једно исто што и онај његов храст под којим је, чувајући стадо, певао у својој отаџбини.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Често сам уздисао за својим топлим кожухом и шубаром и, више него икада пре, ценио сам промућурност моје мајке која ми је за далеки пут
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Па добро... шта да радим! — уздисао је управник. — Поставио сам им онога капетана за собног старешину, а он испао сада најгори. Звао сам га.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кол’ко пут сам на брег стао, Желио што нисам знао, Не знаш за чим уздисао сам: Ображења, жеље тајне, Чувства љубве, дружбе красне Прво ту тек осећао сам.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Цело пре подне је тумарао по дворишту и сваки час погледао према истоку одакле је требало да се појави његов љубимац. Уздисао је и отхукивао, као да из себе тера тескобу. Љубимца није било.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина. Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих смео ништа окусити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао. Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу.
— А кад је већ сасвим оронуо господин Јоксим, и за смрт се спремао, уздисао је тужно: — Бранка Каленића, најбоље дете које је ова варошица родила, не прихватисмо кад је требало и како је требало.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
паметна савета њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.
радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.