Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
„свионе косице”, „порумењених и побледелих обрашчића”, „малених ручица да их провучеш кроз иглене уши”, „потока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо” (разуме се италијанско), час плавих,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај студенца а
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала.
А на сваком цветку паја једна мала чиста кап, је л' то магла уздисаја, што се слегла у ту кап? Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред боја на пупољак панула?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, Док не дође на ред Драгутин. Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОБИЧНО ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један — тек годину дана, И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана. У свађи је прошло пола дана, У помирењу мучном, пола ноћи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја. Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно
И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана. У свађи нам је прошло пола дана; У помирењу мучном пола ноћи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лида трагове ужасних злочина, мука, уздисаја... И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ој, Петефи, ретки створе...“ Шапутô сам јоште много, И од мојих уздисаја Исплео се зрачни венац И дигô се, узвио се Око главе песникове.
Срећни били, заручници! Срећан данак што вас спаја И чаробом песме ствара Од најдубљих уздисаја. »Стармали« 1889. ЊЕНОМ ИМПЕРАТОРСКОМ ВИСОЧАНСТВУ КНЕГИЊИ СТАНИ кад је даровала милион рубаља Црногорцима
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
за љубвом дисао, често је он у самоћи своју Милку оплакивао, којој је серце посветио, често је у лиру ударао и од уздисаја пресецајућим речма следујућу певао песму: Сакриј бледе твоје зраке...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледао сам њихове грубе, жестоке загрљаје, ослушкивао густе шумове њихових убрзаних уздисаја и издисаја. Јелена је, иначе, и даље остала да чека.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
горка Добио сам јада, Од зелени грана Добио сам нада, Цвеће ми је дало Нежна осећаја, Мирни поветарац Суза – уздисаја; Кад ме своји зраци Први пут целива, Сунце ми је огња Поклонило жива, А тичице мале Песама ми дале.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
2 Из мојих суза ничу Многи цветови сјајни, А хор се славуја ствара Од уздисаја тајни'. Па ако волиш ме, драга, Све цвеће нек је твоје, И под прозором твојим Нек хор славуја поје.