Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ограничивши се на уздисаје, пренемагања, изјаве љубави, алкохоличарске заносе, реторичке клетве, новинарске тираде — она је људе од укуса и духа
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хартија је изгорела Ал' осташе слова бела; Песма моја нечитана Још се види са пепела. и ја читам своју песму, Уздисаје срца врела, Читам цветак своје среће, Све то читам - са пепела. Ох, зар тако љубав света и по смрти јоште траје!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
кад су свечани хорови умукли, Одежде, стихире пратиоци свукли И одали цару што се мртвом даје И стишали своје прве уздисаје; Кад већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне): Тад’ долази песник, гоном силе
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје? Видиш, видим, све већ знадеш, Издају те сјајне очи, Издаје те ова румен, Ова суза то сведочи.
Нико не зна, што још никад Није осећано; Како љуби своју тугу Срце раздерано; Не зна њихне осећаје, Њихне уздисаје, И шта зборе, шта говоре, Шта ли свету таје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Живковић У НОЋИ Куд ме вуку чудне сласти Кроз улица тамне краје, Зашт’ ми маме силне стасти Тешке срцу уздисаје? Беспокојан идем тамо Где борави моја мила, Да сам ближе оној само Која ме је опчинила.
— Другог брата по гробу просуле Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом младше срце своје крепи И одлакша пута тешка бреме.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« — и проче. Ова девојка има 50 иљада, али јако пробира. »Зар је моја судбина тако свирепа? Зар се небо на моје уздисаје неће умилостивити? Погледајте, небесна господична, како лице моје вас ради сваки дан вене.