Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте... Плаве димове кабануса пратили су дубоки уздисаји оца мога.
Ко зна шта је у тај мах осећао? Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву. „И још смеју да прођу поред ове наше јадне колибице“, — кад се
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Љубавна и животна радост Ђулића преноси се на читаоца, а угушени уздисаји и испрекидана болна јецања Ђулића увелака не могу се читати а да се срце не стегне, и сузе не навру на очи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Пред носили' ће ићи по реду попови, у одеждама црним са свети крстови. Ти попови су стари, све вечни болови, све уздисаји црни, ти црни попови. Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
у мени прошли живот сјаји, Чист ко на води лабудово крило, Јер све је добро и честито било, Смех, сузе, жеље, наде, уздисаји. Све је у мени ко на гробној плочи: Ја прошлост браним од смрти што прети.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми стојимо - мира јој чувари Гледећ' лице како јој се жари А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада! Ј. Јовановић 3мај XXИX Пођем, клецам, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И све што драган својој драгој таји, Дуго ти причам, док задрхте груди, Док снови мину, приђу уздисаји. НА КАЛЕМЕГДАНУ Дан јулски и врео уморан одлази. Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зато ми се у гуслама Најмилија таји. Само каткад тек пробију Грки уздисаји. ИX Ој, потоци нашег рода, Свима вам је једно врело Свуд где тече једна крвца То је мени једно тело.
Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени. Поветарци, уздисаји — Они се не деле; На сусрет им лете тице И црне и беле.
Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени. Поветарци, уздисаји — Они се не деле; На сусрет им лете тице И црне и беле.
Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика, Уздисаји сиротана — Ух, од куд си на то дошла, Мисли моја препитома!...
Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика, Уздисаји сиротана — Ух, од куд си на то дошла, Мисли моја препитома!... Тад би била страшна бура, — Да ужасна бродолома!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Даћу своје старе јаде, То нек буде ноћ; Ја ћу моје, а ти твоје Додај у помоћ. Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак.
Мала свећа горила Тужно, жалосно, Црна ме је слутња стисла Кад сам погледô. Уздисаји стишају се, Док се понове, Никог нема, да се моме Јаду одзове.
Радује л’ се она свећа, Или јој је жао Лете л’ и сад уздисаји — Ко би каз’ти знао. ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ И Све што даље време хити, Све се већма прошлост грли, Све се већма моји
Ми стојимо, — мира јој чувари — Гледећ’ лице како јој се жари, — А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада.
неми код мртваца близу, — Болови наши онесвеснули су; Обамрло срце, претрнули ваји, Следиле се сузе, смрзли уздисаји. Питање једно дрхта нам на усти, А ни то не сме нико да изусти, Ове две-три речи, пуне вечна јада: „Шта ћемо сада?.
Драги часи, — мили загрљаји — Речи песме, — уздисаји, нади, Љубав, вера — а вера се сјаји — Кад’јоница младости их кади.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У срцу се живот застрашеном таји, Само ветар хуји... То су уздисаји... А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале. Немо поток бежи — ко зна куда тежи!