Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
о места на крововима и степеницама вагона, па пољупци, песма, шамар и, прашина, псовка и загрљаји, оно трзање срцâ и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1885) требало је да буде остварење тога књижевнога програма, али је у ствари родољубива реторика и сентиментално уздисање. Више успеха Руварац је имао као књижевни критичар.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што се њија тако брсно грање? Што ме гледа дрво жалостиво? Окле жубор и то уздисање, Да ми стрепи, пуца срце живо? А та звона што сад ударише Страшна л(и) су, вас ми свет се мути; Ох, страшна така
“ он уздише, Не да му се спат никако. Тако дуго време стаде — Но шта ли је ово саде? 108. Издалека уздисање, Спрва тешко, па све теже, А уз њега то јечање Што кроз душу тако реже; Па све амо иде ближе, Да се њему коса
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење: — Узимај, Господе! Ослобођавај, Господе!
Попа, Васко - КОРА
сам већ далеко Тешко да ће ме стићи ПУТОВАЊЕ Путујем И друм такође путује Друм уздахне Дубоким тамним уздахом За уздисање времена немам Путујем даље Не спотичем се више О уснуло камење на друму Путујем лакши Не заговара ме више Беспослени
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење”. 29 Сличан је опис ефенди-Митиног бекства и његових повремених долазака, где треба обратити пажњу на
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мириснији ваздух кроз зелено грање Кô да вам се нуди сам на уздисање. Видите л’ да поток данас друкче тече, Да је друкча трава, да је друкче цвеће?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
облику (у којем је штампана и читава песма): И дубраве све околне, И долине тамне, Послушајте жалост моју И све уздисање.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло. Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Умало што се не заплака... [На свадби пева се:] . . . . . . прво миловање, Миловање, слатко уздисање. Еј, не уздиши, не вежи севдаха, Еј, од севдаха горег јада нема! Младен се диже.
[Ипак изиђе. Чује издалека песму:] Зар ти не знаш шта је миловање, Миловање, слатко уздисање? — Уздисање знам, али не миловање. И никад га нећу да знам, да осетим, никад. Стар сам...
[Ипак изиђе. Чује издалека песму:] Зар ти не знаш шта је миловање, Миловање, слатко уздисање? — Уздисање знам, али не миловање. И никад га нећу да знам, да осетим, никад. Стар сам...