Употреба речи уздићи у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

тај човек, са лицем избораним ветровима, зимом и биткама, учини као неки Вишњевски, који каже да ће пред њега стати, и уздићи се, као Карпати. Све је то глупа игра судбина, са њим, која га је, и пред овог Гарсулија, довела.

Црњански, Милош - Сеобе 1

и осећа, цео је пук слутио већ да од рата, од великог, страшног рата, у ком ће се прославити, истаћи, више него икад, уздићи се као до небеса, нема ни говора.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Наслони, мирне душе, твоју уморну главу на тај јастучић који си некад сачинио; он ће те уздићи до небеса“. После наколико минута Њутн се прену из сна. Он погледа зачуђено око себе. „Ја сам, Бог и душа, задремао!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Кад бисмо наслагали десет милиона таквих водоскока један на други, не бисмо достигли још ону висину до које се могу уздићи Сунчеве протуберанције. А шта је само Сунце? То је огромна лопта усијаних газова.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Снагу ми душе никада не сатра Замахом кобним живота бич груби. Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности