Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И што је она више одмицала, њему све жалије... А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. Али се уздржа...
Она би отклањала. Казала би: није спремна... Баш да јој кажем!...” И заусти да каже, па се опет уздржа. — Рано моја, шта ћеш! Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. — Каква, мајко?
И опет се загледа... У шашу уочи једну главу. Хтеде пружити пушку, па готова посла! Али се уздржа видећи само једнога. — Што да пуцам?... С њим ћу ја и без пушке свршити!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
све су га обрстом и од’ранили у богословији — хтеде гђа Сида да рекне, али што рекли: »Бог да прости предње зубе«, уздржа се. Сви поседаше и почеше јаузновати. Настаде једна повећа пауза. Сви се дали на посао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било му је дошло да удари, обори, цакне, тог каћипера, пред свима, али се уздржа. Он је – сетио се – већ имао једног крвника, Божича.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом. Он напреже ум и сву моћ те се уздржа и одговори загушљиво: — Тако ти самога Бога створитеља, остави ме на миру да радим свој мал, који сам с муком зарадио!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дешавало се и раније да изгуби, трговина је то, а Швабе су веште. Хтеде нешто да му каже, да га утеши, али се уздржа гледајући га непомичног и немог. А. не би смела ни да му каже: жена говори само кад је муж пита и кад су у кревету.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар је могао градски Савет да се не умеша. Нетко предложи да се Татага истера из града, али се већина уздржа од гласања за тај предлог. — Ко зна шта је у тим причама тачно?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он се уздржа да не покаже колико га то заболи. — Кад хоћеш тако, ћутаћу увек. — Ћутаћеш, да? Хвала. А зашто ниси спавао?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа. Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи?
Ђурицу дарну ова кметова осорљивост. Пође му срџба уз груди, али се он уздржа. У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: — Ево ме, Перо, сад ћу.
Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута. Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.
Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: — Баш увек тако раде? — Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици.
Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање. Он му само рече озбиљно: — Кажи ти мени, како ће то да
Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тур-чин, жено, до вијека и амина, ако ти очи помажу!... Закамени, па само дај ракије!.. Богдана се уздржа, јер виде да га ракија још није потпуно освојила.
Ћипико, Иво - Пауци
Затече је у кући. Држала је у руци киту подзимна цвијећа. Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче. Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи.
у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. — Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Кусур, или ћеш сад мртав пасти! Трговац с дрхтајима уздахну, хтеде нешто рећи, али се уздржа, извади кључ касе. Тада застаде неодлучан... Рука му је дрхтала, као да оклева.
У почетку вода беше до коњских колена, затим се нагло попе до трбуха... Као да се коњ саплете, али га Коста уздржа. Вода подиђе до седла, а он пребаци ноге коњу на врат...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану. Девојке пазарише, па и одоше. Остадоше опет сами. Опет мала починка. — Бре!