Милићевић, Вук - Беспуће
Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака. Воз се међутим уздрма и крену. Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јој, Србињи, куд ће ваше душе!“ Кâ грмљава а на смаку света Све уздрма ова речца клета. Пограбише коњице лагане, Притегоше седлане колане И још оне ибришим-тканице, Па у седло, те држ'
Ох, да видиш турске веље јаде, Када њима серашћеру паде! Уздрма се Турадија цела, Срце страва покоси им вела, Па куд камо не би размицања, Нити траже стаза ни путања, Веће гребу
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче! Дави, гуши.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште? Ова мишца једнијем ударом престол сруши а тартар уздрма. Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је још један разлог зашто се Коперник устручавао да објави свој систем, бојазан да својим револуционарним идејама не уздрма ауторитет католичке цркве.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
До те мјере, да понекад уздрма и наш физис, угрози и саму нашу егзистенцију. И зар и ти „вањски“ , „објективни” факти у суштини не остварују своју
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи... Уздрма се кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо двориште неки