Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше
Кад смо били насамо, стаде он уздрхталим гласом говорити: „Побро, није вајде, ја ову Стану, чија је да је, морам за жену узети...
То ће вам, покојна госпођо, сви доктори посведочити; пак и опет гробар што вам печат на надгробној плочи чува, уздрхталим уснама радозналом слушаоцу приповеда: како је једне ноћи видео сабласт, утвару, каквој равне међу живима није нашао...
па ако ти је мемла несрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути речи својих немилостивих судија, а ти уздрхталим срцем слушаш где ти говоре: „Ти си слободан! Невин!“... Слободан? Невин? Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!..
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ту је и Просветни Савет, забога; ваљда се то не ломи баш тако лако !... запита Љубица узбуђеним уздрхталим гласом. — Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу. Тешко нама!
!... чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... О, мили !... И она га опет стеже врелим уздрхталим рукама... Тако им прође читав час...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи?! — узвикну министар љутито, С праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом. — Неизмерна штета!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као | на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима. Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Да ли је код куће? — прошаптах. — Ја мислим, да јест — одговори Стевица једва чујним, уздрхталим гласом и поче ме гурати руком, кроз коју је струјило тихано дрхтање. — Хајде ти напријед!