Употреба речи узе у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Избављени су! — повикаше остали који су своје другове познавали. И заиста, један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по

„Хоћемо ли и косу обрезивати?“ запита га мајстор Сима. „Режи, мајсторе!“ рече отац... Мајстор узе маказе, па је одсецаше све прамен по прамен, да сву лепо изравна. Један прамичак паде му баш на крило.

Један прамичак паде му баш на крило. Отац га, сиромах, узе, загледа се у њега, посматраше га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и

Но већ то је међу нама речено!...“ После тога говора узе своју качкету и спремаше се да иде. Отац му нуђаше за услугу два грошића: „Узми, мајсторе, неће бити право бадава да

Тетка му додаде опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући се на чича-Марка, одоше обоје. „Куда ли ће?“ рече тетка за себе.

сузе су говориле... Већ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место. Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам никога, Грлице моја!

„Грлице, ал’ си дивна!...“ После ме узе за руку. „Ја те љубим, Грлице!...“ Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо.

“ Ја јој пружих неколико од најлепших колачића што су се у врећи нашли... Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: „Грлице, ја нисам гладна!“ И она врати остатак од колача натраг...

Болесник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том течношћу, па нагнувши се болеснику, принесе је побледелим уснама. — Узми, пиј!...

— И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе га за руку, привуче га к себи доле, па га пољуби... — Ох, како бих волео да... Не! Не!

После се дигао са свога места и као змија се вукао уз поток Николиној кући. Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде кресао.

Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде кресао. Затим узе један омут сена и махаше њиме по ваздуху дотле, док се није почело пушити.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Он опет каже ми: „Пишите ви оној двојици, како сам ти јуче говорио”. Сад ја узе̓ размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну руку не пише, а ја од

Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”.

Миленко је одма, отприлике кад и ми, устао и с пожаревачком нахијом Пожаревац уму̓асерио, чувао и тукао се. Карађорђе узе Јакова, Јанка Катића, кнеза Симу, нашег новог кнеза Пеју, зета Живка Дабића, Милана, од шабачке нахије Спужа Остоју и

Сад је лакше него кад је он хтео! Извадим ја 10 дуката и пошљем Чардаклију натраг, и даде Бог те онај узе 10 дуката и наше каруце, а нама даде његове које су нас, гдешто с поправком, до Петерсбурга довезле. Дођемо у Краљево.

Никола пасош потпише, али, вели, нема коња на пошти, морају се чекати. Узе Протић пасош па с Николом опет на пошту, кад тамо пуна штала коња, а они кажу да нема коња. То није чист посао!

сокак, блато до колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све то покупи̓ из блата, једва ноге ишчупавам.

” Види да ми је умор и мука досадила, хвала му, узе те ми све изопира, намести да се суши. Дођемо на Дунав, пређемо у Србију.

— Онда капетан узе везен јаглук, баци Јанку у руке: „Ето вира!” — Цинцар Јанко развије јаглук и рекне: „Ово је марама, камо прота, прота?

А нашим одласком ми смо и̓ на Дрини задржали барем двадесет дана, ако не више”. Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени. Ја принесо̓ устима и не мого̓ се напити.

Он узе око стотине своји̓ момака и оде. Тек прошло четири — више ли мање ли — сати, дотрча мени у Ваљево момак: „Муштулук, не

Ту се деси неки буљубаша Живко Шљивић из пожаревачке нахије, који је после војводом постао, и узе један ̓арар. Кад ја виде̓ да се тако може, бацим мој шал преко два ̓арара и рекнем: „Ова два хоћу ја за свети синод!

Одсекоше му велики прут, навр̓ прута начинише процеп, и у тај процеп мету писмо. Он узе тај процеп с писмом, подиже га високо да се види, И оде у турски логор.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде. Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: — Нуто, нуто, пораниле цуре! Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше.

Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата. Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта

— упита га један. — Није, вала, ништа. — А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? Сима се узе смејати, па викну: — Механџија! Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда Рака части!

ништа! Иде он опет најлак насипом, иде... Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга. Он је узе у руку па пође мало брже. Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...

Петар не да никако... Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга. Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже... Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.

— Ја, богме, не може боље бити... Алал вам вера и вашем дочеку! Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену. — Само не знамо, како капетан. Да ли је њему било по вољи?

још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.

Погледајте ви, колика је то глава шећера! — Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена... — Ништа то не мари.

— Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала.

— Шалим се... Лако ћемо се. погодити. Нека стоји, бога ви, други пут! — Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби. А збиља, како ти они остали дужници?

Келнер донесе још две чаше пива пред њих. Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: — Ето, због тога је, мој Пајо, било и

Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође. Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Можемо! — рече неколицина. — Хајде ко хоће! И почеше се разилазити у гомилицама. И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак... Осећао је умор и клонулост...

Маро!... Је ли готово? — Јесте, тајо! — одговори снаха. Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали. Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.

Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...

— Дошао је... И довео некога. — Нека дође овамо. Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. Лазар сасвим изгубио свест. Он већ није знао шта ради.

Ко да преживи ову бруку?... И то још под седу косу!... О, Господе!... Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... Па поче дрхтати од жестина... И сузе му ударише... У тај пар уђе попа. — Добро јутро!

Поп Милоје приђе да је руком опипа. — Је ли то? — упита кмет промукло. — Јесте — рече Иван. Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: — Две стотине. — Толико — тврди Иван. Сви погледи падоше иа Алексу.

Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!... А ја се жив не дам свезати!... Збогом! Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...

Станко диже главу и прекрсти се. Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге. Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи...

—рече Станко поносито. — Знам, у Црној Бари. Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. — Јастреба сам у лету гађао!... Где хоћеш да бијеш?...

Други један јурну на њ са голим ножем. Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња... Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи... Видео је само сенке пред собом и нападао их...

дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу...

Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... — Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш? Нашло се, брате, код њега...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Благосиљаш ропство и тегобне узе, Срде ти је пуно небескога плама, И сишла са мном до патње и срама, И пролила си најсветије сузе.

Тебе погледаше очи свију ствари; Твој став узе љиљан у великом врту; Сунце да у твојим косама зажари; Бледи мрамор захте твоју чудну црту.

ИИ И сва твојим гласом прозборише врела; Море узе сјајну гипкост твоје пути; Твој покрет сва поља валовна и зрела; И твој глас сва гнезда која ће се чути.

Цвеће узе боју твојим отровима; И сјај твог осмеха узе блесак маја: Твоја је лепота у стварима свима, Твој кобни чар нема

Цвеће узе боју твојим отровима; И сјај твог осмеха узе блесак маја: Твоја је лепота у стварима свима, Твој кобни чар нема имена ни краја.

Путник је срео у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у руке и поче говорити молитву, држећи непомично очи на планети.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

То је.. чекај, молим те!... — То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке. Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”.

Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету. Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и

Он пристаде. Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. У болницу, ту где сам га ја опазио.

Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: — Добро јутро, чича-Ђорђе! Познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као

Природи оној којој се остављају оваки болесници. И то као да и девојку донекле умири. А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а

Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: — Таки сте ви сви, данашњи младићи! Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...

— Продао ти? — Продао! — А какав...? Али ту мој отац погледа некако преко ока моју мајку. Она умуче. Он се узе скидати. Гледам испод јоргана.

— На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу. Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену. — А шта ћу — каже сестри — с овим новцима?

И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо. Онда мати узе суху киту босиока што је стајала за иконом, и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси

И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом... — Сине, устани да идемо у цркву!...

— Хвала, браћо! Држи, тата! Благоје узе капу у обе руке, метну у њу сахат, лулу и дукате. Народ поче редом спуштати у капу.

— Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића! Он махну мосуром више главе, лупи њиме о земљу, сломи га и узе се смејати. И Велинци се даде на смех: — А што, Златане? Шта ти је учинио Вилип? — Е, а хоће да узме Аноку! — Па?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Е, вама већ не могу одбити — рече гост — али верујте да ово чиним преко принцима! — па узе чашицу и испи је до пола, па је клањајући се врати на послужавник. — Зар толицну чашицу, па и њу само до пола?

Кад се свршило све и запевало »Буди имја« и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе. Куља свет из цркве; пуна црквена порта.

Коштајте га само! Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду, па га гледа блажено и не трепће.

— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати. Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт Риналда Риналдинија, интересантног романа

им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је сасвим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу, па ће рећи попадији: — ’Оћемо л’ тамо преко? — Није него уздуж! — вели му гђа Сида.

— вели Јула, па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала. А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму: Сека-Јуцо, што гледите? Ала сте ви смешни!

Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским предузећем. И он узе тамбуру, и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: »Ти већ спаваш, злато моје«, тако тихо

Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића, па узе рог и дуну трипут — иако је тек два сата по поноћи било, — а лулу задену за каиш од десног опанка, па леже на клупу и

— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито. Оне дођоше, а поп Спира их узе преда се. Нико дотле у кући није знао ни слутио шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — зато је све

— А, па, спас’ бог, газда Петре! — вели Нића, па отпи добро, а затим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки — натруков’о, нек ђаво носи;

— Ваљда га неће успут развијати... Поп Спира га узе и размота, а кад виде шта је, а он се грохотом, слатко, насмеја. — »Сеј ден јегоже сотвори Господ«!...

Кад га узе на кола, прекрсти се још једаред онако махинално, видећи гђу Сиду како се крсти на вратима, па се крену поп-Ћириној

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— почеше они силом. Он напослетку пристаде. Механџија му донесе у чашу воде али помешане с ракијом. Он је узе и поче с неповерењем да загледа. — Вода, вода... — силом почеше сви да га уверавају те он испи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.

И неиздржљиво мучен баш оним појавама, он се брзо подиже, упали свећу и узе један завежљај њезиних писама, марљиво сложених, па их стаде по реду читати, гутати.

Христићу заводнише очи и кад батерија ишчезе путем он понова узе спуштену телефонску слушалицу и принесе уву. Пред њим, у дворишту, један велики петао шареног и растршеног перја,

Тога дана одред не крену ни стопе напред. А сутра дан борба понова узе велике размере, па и поред тога, онај вис, као нека грдна мрачна тврђава од црног стења, оста упоран и задуго

Африка

Он узе на страну једнога црнца краљевог и говораше му огорчено и расрђено, спомињући у неколико махова краљево име.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У потпуној тишини, која је била завладала, Гарсули их затим позва да устану, узе рескрипт, и поче читати. У рескрипту, из Беча, писало је, црно на бело, да се, према наредби датој грофу Гајсруку,

Осетио је како јој рука дрхти, кад је за руку узе. Заборављена скоро више од годину дана, та слика његове младе, покојне, жене, појави се тако, у том провидном, плавом

“ говорио му је безобразни Ђурђе. Али су браћа видела Павла само једанпут, да жену узима у руке, кад је узе и понесе уз степенице, јер су је били напали болови, изненада, и слушкиње трчале по бабицу.

Ђурђе виде да је Павле скрушен, помисли да је, ваљда, мучен у затвору, можда и окилавио, па га узе, као што се дете узима, око колена.

Петар је, међутим, био озлојеђен на жену, али исувише поносит да то покаже. Напротив, он је узе за руке и одведе да седне мало даље. „Што си луда, Шокице? Та неће га мушкетати овде, пред тобом. Седи овде. Утри сузе.

Профоз затвора, који је пре неки дан окивао и терао у затвор Павла Исаковича, приђе тада кирасиру, узе му, са колена, официрску ешарпу, па му подвикну.

Официри говоре свакој жени исто. Комплименти удовца не вреде. Она је била узела трикорн Павлов, на крило, а сад му узе и сабљу, коју је Павле дотле био стегао, чврсто, међу колена.

Божич јој, међутим, изненада, подвикну да врати капетану сабљу и да се не понаша неуљудно. Затим јој узе сабљу, преврнув јој руку, тако грубо, да је девојче јаукнуло.

Исакович сустиже госпожицу Теклу, брзо, стидљиво, јер се ето подетињио, па је узе под руку, као да води њену матер у шетњу, госпожу. Трогателно, покуша да то младо створење уразуми.

Је ли шашава, покварена, или ради оно што је, да раде старији, слушала, или видела? Она му, међутим, узе и руку, нежно, па поче да га привлачи ближе. А рука јој је била, у трави, хладна, као змија.

слуга, прошавши у корак пред капијом сенатора, предао узде Павлу, а Ђурђе, нежно, убацио у кола младу, она, као дете, узе мужу бич и швићну ајгире. Коњи побеснеше, а слуга Рашковичев испаде из кола.

Је ли видео капетан како кучићи луде и покушавају да своје узе прекину? Нико не воли да га везују. Она се, као мати, нада више од капетана, него од ћерке. Ћерке матери, све, не кажу.

Теодосије - ЖИТИЈА

и свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз То врлином, безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, — узе, по закону, себи жену по имену Ану. А и ова није ни по чему заостајала у врлинама за мужем својим.

“ А војвода узе писмо и са благороднима отпуст измоли, па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не

будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одликована свештеничким чином, те узиђе па велики пирг у манастиру.

И од тада се, осмеливши се, није бојао разбојника. Зажале да опет иде у Лавру светог Атанасија, и узе благослов од игумана.

Отац пак узе сина сапрестолника, имајући као сатрпезника и светога епископа јер веома љубљаху и светитељски чин. И Док је трајао

Измоливши благослов од игумана, Саву са собом као жезал старости узе. А овај, по обичају, босим ногама хоћаше да иде пред оцем, а милостиви отац, не могући трпети, забрани му то.

А овај христољубац уставши с великом радошћу, и клањајући се ово узе н целиваше, и прочитавши писмо све што се догодило Божјим мило срђем са преподобним Симеоном оцем његовим разумеде.

Јер преподобни Симеон, одлазећи у Свету Гору, узе сина својега Стефана, и место себе за владара и самодршца све земље српске постави, и утврдивши га молитвама и

И на виђење чудесних чудеса, којима је диван Бог у светима својим, узе са собом преподобне мужеве из Свете Горе, који тада боговрлим животом слично сунцу беху сијали.

Патријарх чувши за цареву вољу о светоме, веома се обрадова, јер га и он много љубљаше, и брзо дође до цара. Цар узе овога у помоћ, и рекоше светоме: — Не одричи се апостолскога избора преко нас, који нам Бог кроз Духа Светога јави у

са свима свештеницима, и многе благородне одведе у царску палату са собом на обед, а преосвећени васе љенски патријарх узе архиепископа српскога себи за сапрестолника и сатрпезника.

После овога свети сабра све достојно што је потребно великој цркви, и узе са собом књиге законске, и светло испраћен од митрополита, ипарха и првака градских, оде у земљу народа свога.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Дедер, брзо прореци! — узе да се врпољи мачак. — Из невоље се можемо извући само кроз рупу на овоме џаку, а ту рупу треба проширити — скромно

Бијели миш поче марљиво да гризе џак. Најприје начини толику рупу да се могао он сам извући, а онда узе да даље гризе џак, све док се није начинио толики отвор да је и мачак Тошо могао провући своју велику главу и коначно

Ујутру Брко стаде да ме бије зато што сам читаву ноћ лупао и будио га иза сна. Његова жена узе да ме брани. — Немој да га бијеш. Он је читаву ноћ ловио мишеве, зато је и лупао.

Желим ти други пут бољу срећу! Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе цичати и ваљати се. И њему Миш пророк прегризе уже око врата и тако му даде пуну слободу, коју сироти Шаров није имао

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Даћете посребрене из малог креденца. АНА: Да, знам! РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Мислим да си и ти одличан пливач! - Рашида ме гурну према реци и ја се једва задржах на огради. Она узе јежа и стави га поред себе.

Открио сам да пола Каранова живи под оклопом као корњаче. - Открио си Америку! Будало! - Рашида узе ваздух у уста и загњури се. Бројао сам до двадесет, али се она није појављивала.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео! Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу. Но шта ће почети? Ваљда дућан? Боже сачувај! Пера је био сасвим од другог калупа човек.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Хваташе је за руку и миловаше је по коси, све чешће. Подижући је једном, уплакану, са постеље болесне ћерчице, он је узе испод пазуха и пољуби, дршћући целим телом. Но и то, што беше јасно, она учини нејасним и рођачким.

Беше леп Вук Исакович кад је узе, хладне и глатке коже, која је за њу била најдубљи извор уживања, јер је била необично чиста и пријатна.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Чедоубица, прељубник, најахалац, онај кога злопакосни ђаво узе, бабун, богумил и јеретик, слабић који на суду не говори право, човек који скрнави иконе светих, биће сурово кажњен

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

рече том човеку: узмеш ли мало тог камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!

На крају вечере човек узе у руке плећку и окрену је према петролејци. Његова мајка је умирала већ недељама. Лежала је на високом кревету

Матавуљ, Симо - УСКОК

пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна, јер сав новац што кнез узе за товно јуне, потроши за купљу, те он сâм понесе више него свих пет браственика!

Бјеше то доброћудно, послушно и прикладно момче, од добре али сиромашне куће, те га кнез узе у најам, а пажаше га као да му је род.

му државу, онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше млетачко, па и Приморје!

— О, сачувај, боже и Божићу! — рече Крстиња, па у страху узе дијете у наручје. — То је једно — настави Мргуд — а друго је: ево ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву

“ Поп и бркоња, дебљим гласовима а истијем начином, поновише тај други стих. Кад младићи преузеше пјевање, старац узе подвикивати: и—и—и, па обоје почеше играти.

Француза је било око три хиљаде, а оружанијех дубровчана толико. Вјаземски узе главну команду над редовном војском, а владика над својима, те у зору летњег дана почне напад овако: од флоте одвоји

Весело као на свадбу кренемо се с владиком опет у Приморје. Он с једнијем дијелом војске узе Будву; гувернадур Вуко Радоњић с другом војском разори тврдињу Тројицу и опколи Котор; сердар Саво Пламенац с трећом

— А ти, Јанко, шта на то кажеш? — запита га кнез. Јанко, блијед од узрујаности, устаде, приђе Мргуду, узе његову тврду, разграпљену руку и пољуби је. Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат!

— А-ха! — учини ђакон. — И онај то каже! — Јадно звијере! — дода владика и крену се. Мило узе свијеће од ђака. Остали се опростише с владиком. Духовници отидоше у своје ћелије, десно од мађупнице.

Кад се послије пропасти Млетачке републике, за вријеме безвлашћа, владика поче спремати да с војском сиђе у Боку, узе тога младог Бокеља као писара.

Французи су у нашем Приморју задржали талијански језик у службеном саобраћају, па га задржаше и Ћесаровци. Јанко узе читати написе.

Јанко поздрави све у браству, па одмах приону на посао, узе Василијеву Историју Црне Горе, па је поче преписивати, угледајући се на Долћијев рукопис.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Гледао их ловац стари, Пуцати му беше жао. Узе листак књиге беле Па је зеке — нацртао. Зека, зека из јендека, данаске си срећан био!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Као свршени филозоф и правник живео је у Бечу. 1790. руски посланик у Бечу кнез Димитрије Голицин узе га за свог секретара. После кнежеве смрти био је при српској шампарији И бавио се народним пословима.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за игру. Узе Симплициссимус који је редовно читао. Није био расположен за читање и баци га на страну.

Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“ . Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана, и Јован узе чесницу и још неко тесто, а полаженику утрапи тепсију с печеним ћураном, и тако се крену дома: Јова с тестом, а г.

И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. Паја узе чашу и куцну се с домаћицом и домаћином, и сви испише. — Жено!

Кад му донесоше Лиру, на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама,

— А, ја?! О молим... молим... наравно, с драге воље, што не? — рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пуслице«, с једнога на други крај тањира. А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума?

Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: — Е, децо, децо, зар тако! У срећним земљама труде се људи да нестане

’Ај’те, децо, у школу! И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Доле ћемо јако сести, Ал' ће да се слади, Морô би те, рибо, јести И да није глади.“ Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде санак пусти. (1843, 27. нов.

му не глам лица, И нојца се веће спрема, Њега јоште овде нема, Низа лице роним сузе, — Да л' га, Боже, себи узе? Да ли њега жеца љута Сред врелога згуби пута? Еда ли га валовита Бурна вода де занела?

Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе! Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди!

Бог га даде, ал' зашто га узе? — Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо,

сад братимим, Да са срца мало јаде снимим: Ја имадох брата рођенога, Рођенога брата јединога, Црна земља менека га узе, Ја за њиме пролих горке сузе, Ал' све заман — ништа не помогох, Из гроба га подићи не могох.

“ викну, ал' то и све беше, Синџирлије срце му разнеше. Радивоје паде на земљицу, А прискочи Гојко на коњицу, Узе Цвету, на коња је хити, Па са њоме из крешева хити. Ал' ко гони друмом кроз горицу Бело чедо на плахом коњицу?

Увијек ми досад вјера бјеше, Па заш сада невјеру учини.“ Те је узе и опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин се зањиха, Удри челом о тврдо камење, А Мухамед

“ Видје јаде Фатима дјевојка, Проли сузе низ бијело лице, Прихвати му пушку из деснице, Поможе му пушку напунити. Узе Милун и пушку наслони, Наслони је на тај тврди камен, А загледа Турчина млађаног, Што му грдну рану ударио, Па од

Тад је узе мртву по сриједи, Па се вуче по тврдом камену, Кано соко кад покрха крила, Довуче се до накрај бездана, Па са

Врази сужну домовину тлаче, Чујде, мати, како она плаче! Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој!

вече, Како л' цвеће лепо мири, Како л' ветрић тио пири, Како л' река та жубори, Немој јоште кô да збори, И он узе врулу гласну, Оде свират песму јасну.

Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти псоглава, Па и узе грдна страва; Од стрâ им се коса диже — Деца једно другом ближе.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: — Аха, ради, ради, куца!

Самарџија упиљи у њега и звоцне: — А ти ту нешто мислиш да си бољи од њега. Ајде! Дјед се узе крстити. — О, људи, шта ја ово јутрос чујем! Јесам ли ја пијан, шта ли? — Да шта си него пијан.

Била је то плећата момчина, окретна и подузетна. Без много причања, он одмах узе у своје руке дрварење, водарење и млинарење, све те послове везане за пут, рањење и кашњење, за недоба и свако вријеме.

Сјутрадан он га узе на претрес. — Имењаче, дедер се прекрсти. Најменик замота некакву шару између чела и трбуха, да је крст — вала није,

Видећи тако глагољива и отворена војника, стара нена прикрпи се сасвим уз Марка и узе да га обавјештава: -Видиш, овај стари под орахом, то ти је Дедин амиџа, Хусо. И он дошо да види.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Махала га очува а и сама не знајући како. до шеснајесте године није се знало којима највише долази, али кад узе седамнајесту тад поче чешће попи долазити.

Њој се сажали кад га виде таквог. Наже се к њему, сунце јој обасја косу, лице; суза засја у њеном лепом оку и она га узе за главу и привуче к себи.

— А како си ми ти? — упита ме рукујући се. И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.

А лепо поче испочетка. Он миран, ради. Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради. Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...

— Где је? — упита ме. Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљену, згрчену над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те.

— Што си ту села? ’Оди, приђи... Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. — Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! — Хајде, хајде! ...

— Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је! — Црно писано! — Не ’ули Господа! Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала. — Ћути, ћути...

Саже се али се повађаше. Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш. Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе. За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама.

Затим се врати. На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.

Све се нагнуше да виде чија је. Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај...! — повиче једна старија жена и поче је пецкати: — То ли ти свако вече, кад се враћаш с њиве кући,

Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати. Али узе друга жена и поче је преводити: „Не бој се ти мене!

— шапуће она очајно. Мати метну руку у ћупче, па кад виде да у њему нема више кита, шану јој нешто, она скочи, узе од девојчице оно ћупче и поче прскати водом из њега све остале. Јер која буде том водом попрскана биће скоро удата.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Кад мене Турци украдоше младу, украдоше и њему једину наду, једину милост коб му узе прека, и одрече се милости сваке и сваког лека за свога века. — Није ни знао зар да сам жива?

по њој кројну, стаде сећи прам по прам; па подиже руковетак, њим ће свој да кити клетак, своје среће мали храм; и већ узе ређат бреме од љубави преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда му Стојша рече: — Ја теби нећу ништа, — па га пусти. Онда га змај узе за руку па га уведе у двор и стану се веселити за недељу дана.

Брат га одмах послуша, па узе три камена и испе се на вр јеле, гледа на сваку страну гдје ће угледати свјетлост. Пошто не виђе нигдје, сиђе доље и

Онда Грбо рече средњем брату: — Хајде, не би ли ти видно. Средњи брат устаде одмах, узе три камена и испе се на вр јеле, гледа на сваку страну, али све узалуд.

Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите на коју ће страну панути камење.

Краљ се опет врати, па кад виђе да нема ништа, узе батину у руке, па тупа-лупа коња, па се онда врати и оде куће. Потом Грбо изиће из воде, а коњ му рече: — Хвала ти,

пусти мене да ти то исцијепам па ме онда закољи. Краљица узе кључеве па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру, па је извади из дрвета и рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку

пусти мене да ти то исцијепам па ме онда закољи. Краљица узе кључеве па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру, па је извади из дрвета и рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку у ову пуклотину, јер нећу моћи

Старац га сад узе за руку, па га изведе на један брежуљак, и рече му: — Видиш ли оно језеро, и у језеру онај високи јаблан?

Он заблагодари цару, узе мараму и крете кући. Путујући тако огладни, те сједе под једно дрво у хлад да се одмори и мало прихвати.

Кад то виђе царев слуга, зачуди се, ама се и уплаши од силних оклопника те одмах пристаде и трампише. Он узе магарца и појаха, а ономе даде везену мараму. И кад би на једној раскрсници, један оде на једну, други на другу страну.

Кад онај извади штап, града нестаде. Овај одмах пристаде те даде ономе везену мараму а узе штап, па од силне радости забадаше неколико пута и сваки се пут градио град. Напошљетку сваки оде на своју страну.

Кад изјутра устаде, обуче се, уми се, а маћеха ни да га погледа. Он се зачуди, али не упита. Узе шешир и штап, па подиже јастук да узме и мараму. Али, хоћеш! Ње нема. Преврћи овамо онамо, а јок, ње нема.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Обрнуше свет наопако, побогу да си ми син, и нико да прокара, да попрети. НЕША: Право каже мајка. Ова младеж узе ма. Што је видило у Паризу, што у Бечу, хаа у Београд! Ама сваки ти оће да је паметнији.

ЉУБА: Спјеши, спјеши милој мојој, Мог сушчества богињи. СТАНИЈА: И тај се усрећи, кад узе богињаву. ЉУБА: При расвитку рујне зоре Кад као ангел почива, Представи јој лице моје Обајањем њежног сна.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Одлучи због тога да се укока. Узе гајтан од телефона и омота слушалицу око врата, а целу ствар закачи за куку на којој је донедавно висио лустер.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Висине воли, небо и звијезде, како га није у ноћи страх? Морам га тући, ту друге није!“ - и бака узе сандале сиве, брезовим прутом по њима бије. Ви сте за скитњу његову криве!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо”.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Потпоручник га гледаше у недоумици, онда махну главом и узе дуван. Али као да се присети: — Поднаредник-Живојине... Када ноћу маршујемо, Танасија да вежеш за топ.

Пресамићене и подбрађене застајале би кад виде војника и кукале наглас: „Сине... Рано мајчина... Ко ми те узе!“ Као одјек после оне страшне грмљавине топова и победничких поклика, разлеже се сада земљом лелек мајки, сестара,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Неки му се ломе, а неки остају цели. Са њима је он једнако рачунао. — Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава. Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце... дао сам му пун џак.

Још ми глава ври од данашњих догађаја. Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.

рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада. — А, хвала! ... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.

И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке. Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници: —

« — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, ОН одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.

Веља позва децу, па настави рад. Узе да прегледа израђене задатке на таблицама. У томе му помогоше и гости. После зажелеше да он држи једно предавање.

У томе му помогоше и гости. После зажелеше да он држи једно предавање. И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе. Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.

И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина. И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много вас је, рече му отац, па не могу све да исхраним.

Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе. Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју

— Носи. Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба. Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.

срп., како се то понекад ради, него баш отегао целом ширином. Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено. — Шта каже? запита Гојко шапћући, кад му Стојан предаде хартију. — Шта ће рећи...

Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, врелу ручицу. — Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 106. Пасла мома јеленке, На воду их навраћа. Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома. Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге. Где је мома паднула — Ту је расла брекиња.

се бела Рада Код сви’ друга на кладенцу: “Како ли ме мајка роди, Мене момче не целива, Ни ми цветак с главе узе.“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен. НИКОЛИ И Сети се, престо је румен, ко крв. Сети се, прободен бог умире у крви.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Са страхом, да је ко не опази, узе оне руже из гроба и, плачући, отрча да јави ученицима шта је видела, а руже однесе кући и сакри их.

Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну.

Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже. узе један златан новац па га преломи. Онда цар виде како у новцу заблиста црвена, свежа крв и кану доле на мермер.

Он је сретне И сажали се на њу... И, да је склони, узе је, метне На цвет пустињски украј пута, Цвет што је нико из песка жута.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— упитам зачуђено. — Па има и будалаштина много, ал' то мене слабо занима! — рече онај хладнокрвно, и узе опет крпити мреже. Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам: — Какве будалаштине?

— Одакле си, побогу, човече?!... — изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати. Онај што је дошао прошапута нешто с њим, ваљда му реферисао шта се све догодило.

Али, врло, врло... ретко издање!... — изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити.

Министар достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се, и прочита наслов: „Још две-три речи поводом питања: докле се на југ у старом веку

Одобрише му, и онај узе читати: „Чиновници судске и полицијске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се

Али, не дај боже да већ, по несрећи, и дотле дође! — рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити, шапћући својим бледим испијеним уснама топле молитве.

Њега смо послали да студира геологију. Господин министар ућута, замисли се нешто и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу. — Поменусте изненађења, господине министре?

Чак је народ општим, јавним гласањем изабрао и име своме избавитељу. Господин министар застаде и узе опет своје бројанице, на којима поче лагано одбрајати зрна. — И појави се Месија? — упитам. — Не. — Никако?

” — Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу. Опет затим покуша да је изговори напамет, али без успеха, погреши.

— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу. Председник се узе објашњавати с њим надугачко и нашироко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију

Кад се све то срећно сврши и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре. — Шта је твоја улога? — пита првог.

странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник узе његов куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија, опет, штап знаменитог човека.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање. Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека

Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур. Чим свану, људи постадоше слободнији и веселији, почеше неки да

Кад се одмаче далеко, изађе из трња и пође чистином врљикама. Онај иза чатала узе га на око... Сви претрнусмо... Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до ограде.

Врдну пушком и десно и лево, па се у пола диже. — Не види се ништа, пос му његов! — рече и узе да циља. — Удри, 'нако од прилике. Сви се издигосмо и заустависмо дах.

му другови из ње имали тројке и четворке, али ипак је он, у колико се сећа, редовно пратио и учио све лекције. Узе да преврће даље, али резултат овога прегледа беше тако неповољан, да је очајно јаукнуо, бацио књигу на сто и ухватио

Таман он поче да декламује Теодорине речи, којима она укорава Јустинијана за малодушност, а Даница га узе за руку, и они се нађоше заједно на ливади, близу Врњачке Бање...

Онај код прозора поче да пљуцка, пипну се по џепу па, сигурно не нашавши тамо ништа, узе да хода по школи... Један изађе на врата, да види »иду ли«. — Има ли који двојку резултат? — запита један. Сви ћуте.

Професор историје седе за сто, протрља чело, па, немајући шта друго да ради, узе да глади косу на глави, и ако је била добро углађена.

Ђаци расположени, па само пљуште одговори. И Пера се ослободио, и само чека да га старац погледа и мрдне главом. Узе да разгледа још једаред своју Византију, нарочито да понови године догађаја.

Мислећи тако, он узе да преврће листове у књизи и, нашавши обадва питања, увери се да их није ни прочитао, и то му још више удвоји мржњу

— Ха—а—а!... Гле!... — оте се из свију грла. За тренутак сви ућутасмо. Сваки узе да представља себи како ће се писати и како ће изгледати та званична исправка.

Чича Пера узе од њега њиву, плати му кирију у напред, па узора и посеја пшеницу. Кад спреми све што је кући за зиму потребно он,

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Што ми не кажеш за Росу Јањићеву? Ето, баш красна девојка, па како је прошла? Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у... те ено и сад седи и броји дане.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Одма’. Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе. Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те. Ама вода што је, господине!

Већ је пола једанаест увече. Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. Срета узе »збогом« и оде. Оде и Мића и оно неколико сељака. Остаде ћир Ђорђе и Ташула. — Гумари бре, што спијеш?!

Размишљајући тако, разбије му се сан. Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради? Ово је имало добра дејства.

па гледај... — Па, видећу. Да спасемо колико се може. То рече Сретен и оде у своју собу. Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду. Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.

— вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. — Што рече? — ’Ајд’ овамо са мном. И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака

То је сад требало одмах жицом испратити. А то је била дужност заменика Вујице. И он узе депешу са потписима и метну је у недра.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

од прехладе ствари, И слике, на зиду, лиле горке сузе, Дрхтао је астал, док орман стари Раширивши крила, говорити узе: „Ово се више издржати не може! Овакав живот јесте живот псећи!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О, да л̓ разумеш, драга, страшну беду, И осећаш ли невидљиве узе, Видиш ли кроз ноћ на лицу ми бледу Крваве очи и стиснуте сузе?...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Или имам младога витеза, уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога вијенца који круни чело невјестама, пожњеш ми га у цв'јету младости.

но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем сивијем соколом, па не мога одољет жалости, него живот узе сама себи. КНЕЗ РОГАН Невоља је, браћо, да с' убије!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој. Она га узе за руку, али не као свакада, за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.

— Дођох! — чисто мрко и неугодно одговори јој. И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап. — Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.

Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић. И заиста, док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.

Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба. И Софка све то узе. Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.

Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође. — Збогом! — Срећан ти пут!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

— Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе? Упорно, тужно жаљење се јавља И јасно доба пролећнога неба, Снови и наде... и сви тако живи; Срећа се види...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу. „Ево нам Милуна, ако Бог да!

„Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!“ Марко узе дијете па га пољуби, па Петар, па Милија; сви га изгрлише.

Дјеца се збунила. Јан једнако држаше капицу у једној а ножић у другој руци. Човјек мирно и смијући се узе му нож а капу стави му на главу, па узев их за руке поведе их под бријест.

Гроф, у свечаном руху, дочека их под бријестом, па пошто прими честитке и цјеливе њихове, узе их за руке, рекавши: „Ајдемо даље!“ Ишли су кроз шуму четврт сата отприлике, па сврнуше на друм.

Стана сједе на ковчег, што бјеше до главе од кревета, а на крило узе Милуна, који уморну своју главицу наслони јој на груди.

Затијем примаче се к огњу, даде крај од стијења некој од женскијех, па га намаза мелемом. А кад то сврши узе вино, цијев, и „фитиљ“ (тако зову тај дренаж), па се упути к одру.

“ рече видар, те пође к огњу и сједе. Пошто испуши цијелу лулу, устаде, засука рукаве, па узе онај мелемом намазани фитиљ. Трнци подиђоше женске јер и прије гледале су ту радњу.

Онај човјек узе јој силом сјекиру, а она, као кошутица, отрча опет у кућу. „Богами, момак!“ рече медик, одигнувши обрве.

Бјеше се, несретник, задужио, Господару, па сад рукодавалац узе ми све, узе ми двоје говеда, а то ми је све. Но ти се молим, Господару, дај ми карту на кнеза, нека ме чојак причека

Бјеше се, несретник, задужио, Господару, па сад рукодавалац узе ми све, узе ми двоје говеда, а то ми је све. Но ти се молим, Господару, дај ми карту на кнеза, нека ме чојак причека до јесени;

“ рече Стана, донијевши малога Милуна. „А јабуко моја! дај ми га амо!“ рече старац, па узе дијете у наручије. „Е очева лијепа глава — да га Бог поживи!“ „Сердарева тазбина!

као што је већ обичај, кад некога нукају. Па кад га се већ сити намолише, узе их и стаде гудјети без појана. „Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!“ одговори сердар.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Овръоше. Међед жито подијели; али га не подијели право: зашто га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.

Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.

Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи Бог!” Старац му на то рекне: „Оно су твоја браћа украла; како су чинили онако су и прошли.

” Оврхоше. Међед жито подијели; али га не подијели право: јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а шеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.

Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а кума риба нешће, него узе они драги камен, и отолен као најбржа тица полеће и остани се у сиње море, и ништа не рече друго, него: „С Богом, куме!

и натаче га на они штап, који имаше у рукама царев синчић, те он у они час занијемље, али сестра му кад то виђе, узе они штап и стресе с њега прстен, па удари стару повикавши: „Ти занијеми; а ти, брате мој, проговори.

њихов, пак кад их зачуђен упита, ко су, они све кажу, како је и што је било, те он одмах извади им мајку из тамнице и узе је опет за своју жену заједно са синовима, а слугама заповједи, те матер његову затворе у једну бачву катрамом

Ала како га угледа, скочи нањ, а он јој брже баци један черег меса; док се она сагну и узе месо, он украде једну јабуку; ала опет на њега насрне, а он јој баци други черег па узме и другу јабуку, кад ала онај

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на месту овом настанивши се, проведе нешто мало времена са мном, а велики и натприродни

И усхте и ороди се са великим царем грчким, Богом венчаним кир Алексом Комненом, и узе његову кћер за благородног и љубљеног сина Стефана, а кога и одреди да Му буде намесник.

И измоли у цара кир Алексе, пријатеља свога, место пусто за устројење манастира у Светој Гори. И узе мене грешног из Ватопеда у место то, и уселисмо се.

И други већи подвиг узе и потруди старост своју, и мене, ако и недостојног, са собом имајући док сам му работао. Као што овде обнови и устроји

Јер као што прекрасни Јосиф узе тело оца свога Јакова из Египта и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и честити синови његови са свом

Када је изнесен био младенац овај овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, и друго крштење прими.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко! Па дај да пију! — Вала! вала! Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. — Нећемо да мишаш с тим комињаком! А-ја!

Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну. Стипан је на чуду био да маломе све разјасни.

Не видиш ли да је вратрова порука! Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе. — Дакле, те нису изагнали, душо материна, срце материно — пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима

“ — гледајући глупо. Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. — Данас ти је синовац врло вридан — рече Срдар за обједом.

Али Бакоња не хајаше за та ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата да се преобуче. Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе

Возарима свану што се та двојица морадоше отканити рибања. Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње. Балегану се узе кључ од пивнице. Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.

Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине. Он изброји двјеста талира што главнога што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.

Шта се догодило, ако бога знаш? — Б-б-б, хоће да ме убије! — Ко оће да те убије? — пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку. — Та није зар? — Б-б-б, бижмо! — Ма од кога да бижимо? Та ево нема никога за тобом!

Ево нашег фра-Брне здрава. Сад ће с намикарци у цркву. Ајдемо, брате Брне. Није му било друге, но пође. Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге. Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.

Брни је било најгоре сутрадан пошто узе зрнца. Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше.

Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати. Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало

И Срдар диже чибук, па пође пред њима. Бакоња сврати стрицу, па их трчећи стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води. — Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? — запита га Бакоња.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим ће ме надживети. Симки, врата су тесна. Лош им је живот. Опипа недра: дукати му се јавише сипљивим диком. Узе пушку и стави је на колена. — Толе, нек ти је пушка у приправности! Чујеш ли шта ти кажем?

Дете, повијено у очеву изношену пртену кошуљу, поче ситно да плаче. Анђа га принесе тамној, набреклој дојци, а дете узе врцаво да цокће мајчину брадавицу. — Вуци, сине, вуци, нек ти уши пуцају. Нећеш огладнети, не бој се.

Окреће ватри час леђа, час лице, служећи се често ибриком. Обузе га чудно веселе. Узе свиралу из торбе, продува је, поче песму, мала му је и сувише спора за његову радост, па се разигра и завитла у колу,

Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце. — Анђо, Бог нам узе „левог“ — рече мирно и укочено се загледа у њу, с мртвим дететом на рукама.

— Написаћу ти признаницу само на суму коју сам примио — тврдо рече, узе са стола своју некадашњу ђачку мастионицу и перо, извуче из џепа парче хартије и, не седајући, поче да пише признаницу.

Вукашину дрхти рука. Једва се потписа. Гадно му је и неиздржљиво жалосно, остави признаницу на столу, брзо узе своје ствари, стрпа кесу у џеп и без поздрава побеже напоље. Мијат полако упреже коње. — Пожури!

Испи нуну чашу. Нешто се у њему стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у

Зора је, Симка без речи прекора свлачи Ђорђа и полаже га на кревет. Он јој узе руку: — Нема се куд. Иди, и нека он... Он то може, уме. Не љути се. Иди одмах. Симка није разумела.

— пешкиром брише лице и себи говори. — Али, ја ћу сам да се борим. — Где ти је Ђорђе? Аћим узе штап и без речи изиђоше. Симка, увијена у кафтан, стоји уз багрем. — Је ли дошао? — Није — слага.

Лука сасу у кош врећу жита и узе катран да подмазује точак. И пре него што се врећа жита измлела, Ти, синко, бапну на губерицу и завреча као јаре.

Живана је плакала док је раседлавала његовог коња. Враћао се из трговине. „Неко зло у кући?“ улитао је. „Узе нам га Бог.“ Устао је од вечере, отишао у Тор, наслонио главу на вола и није могао да не заплаче.

Умукни, док те нисам бацио у мрак! — Ти, гуслар... Ућуташе. У бакрачу поново прокључа вода. Анђа узе тестију и доли хладну. ... — Јечи. Само се то чује. — Ћорђе се спотаче о Толине ноге и седе.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Прозори њене куће прекривени су леденим цвећем. Ко зна има ли унутра иког живог? Једна девојчица се присети: узе врућу лепињицу и прислони је уз Татагино окно.

— Крабо, Златна крабо! — дечак заплака, узе једну мркозелену крабицу на длан и помилова је. — Помози ми да опет будем висок и јак!

Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу. У њој је, заиста, била вода. Он је с уживањем попи, и окрете се малом посетиоцу: — Хвала ти, ма ко да си!

Сиротица!« Из коцке леда нетремице га је гледала црвена жаба. За тренутак му се учини да јој у оку види сузу, узе ледену коцку у руку и својим дахом поче скидати наслаге леда са заробљене животиње.

Падали су целу ноћ блештећи на месечини, а у зору принц узе један и стави га себи на длан. Није могуће? У ораху, иза сребрнастих љускица, сва прозирна седела је црвена жаба и

— дечак се још једном с поштовањем поклони мајци, узе свој резбарски нож и пође низ планину. Више га нико није видео али у кућу под литицом не престају да стижу вести о

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади! Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти Чун се љуљну - он се трже Оде санак пусти! Бр.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

трену бесамртни ангел на свијетла и огњена крила к небу сјајну и трону вишњега међу своје блажене ликове: мене узе под зефирна крила и унесе у предјел небесни.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Мала једна лађица са белим једрима исплови полагано из кротонске луке. Питагора је пропрати погледом. Она узе правац ка југоистоку; то оживе у њему давнашње успомене.

“ Ученици извршише врло вешто то наређење. Питагора узе врпцу у руке, положи чворове почетка и краја оних трију дужи један на други и свеза их заједно.

Ево погледај!“ Он узе прегршт соли, сасу је у воду и размути је једним штапићем. За кратко време од соли се не виде ништа више.

Онда узе бокалче са вином и рече: „Да се вратим на наш започети разговор! Од свих побројаних филозофских школа најмилији су ми

Али ти мораш овога часа отпутовати из Александрије, да се никад више овамо не вратиш“. Он га узе за руку, и приведе га прозору одакле се видело цело пристаниште Александрије.

При том му паде поглед на гривну принцезину. У брзој одлуци, краљ узе ту гривну у руку. „Још нешто“, рече он Аристарху. „Сад је баш принцеза Береника била код мене.

“ Он узе четку у руке и пребриса правоугао који је на том месту био нацртан. „Сад сам стигао“, рече задовољно, „до свога циља.

Сад и Хијерон узе круну и прстен у руке, али ни он не могаше пронаћи икакву разлику у чистоти злата. „Ја сам, драги рођаче,“ рече он

Ризничар натаче прстен на своју леву руку, а круну узе у десницу па, приљубивши прстен уз њу, стаде да је обрће овамо онамо посматрајући је зналачким погледом.

“ Архимедес се прими тешке дужности да изврши анализу злата круниног. Он се даде одмах на посао, узе из ризнице краљеве једну златну и једну сребрну полугу, израчуна геометриским путем њихове запремине и измери кантаром

Колика је примеса сребра, моћи ћу из те специфичне тежине тачно израчунати“. Он размисли још једном о свему томе, узе своју таблицу од воска и исписа је математичким текстом.

Насташе крваве партијске борбе. Сиромашни сталеж, непријатељски расположен према Римљанима, узе власт у своје руке. На то крену римски војсковођа Марцелус са целом својом војском и морнарицом против Сиракузе.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

на овом месту приче, дотакнем тога непријатног момента, јане могу да знам, управо, каквим тајанственим начином ствар узе тај обрт или, да се послужим војничким изразом на који сам навикао, ситуација испаде тако несретно: да студенткиња, а

Право је сад да је одведем на њено место. Па узе ствари и пређе у трећу класу. Са осталима за крагујевачки воз оде и народни посланик, а ја остах сам у оној истој

А ја сам рекао... али ево читај оптужни рапорт и кажи сам. Па узе са стола једну малу групу ак[а]та, потражи нешто и кад пронађе: — Ево, молим те, чуј шта сам рекао: „Ми се данас

заједно с њим, али одмах затим он се прибра и стаде ме умиривати: — Ево — пружајући ми једну дописну карту коју узе са стола. — Читај ово. Па се благо и нежно насмеши, те ја приметих јасно колико му сад беше лакше него малочас.

Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам. — — — — — — — — — — — — — — Раз... разумем. . . . . . . — Да поновим заповест?

А кад старог наредника земљом затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте главе, одведе својој кући да се о њему стара.

— Разуем, гос’ капетане! И висок, незграпан Рудничанин, кривих ногу, згрбављених огромних леђа, издвоји се, узе тојагу испод клупе, а једну прегршт ора остави у џеп изгорелог шињела, па изађе напоље.

Он устаде, узе је за руку: — Мила, волиш ли ме, 'ајде брзо реци ми колико ме волиш? — Ти знаш, па зашто ме питаш сад?

Потом, пошто принесе раскошан букет свежег јоргована, седе на ниску табурету поред постеље, узе њену руку и љубљаше је.

истих првих пролећних дана снажног и разбукталог живота, једно послеподне, господин Леђенски, начелник општег одељења, узе главу међу дланове, па је, налакћен тако за писаћим столом, ослушкивао из своје собе министарства, свеж женски смех

Онда, и кад она изађе, вичним једним покретом извади своју врло укусну табакеру, запали цигарету, узе штап и шешир, па стрча низ степенице и изађе на улицу.

Кад оглода и последњу кошчицу он запита за цигарете, па кад ја извадих табакеру он узе три одједанпут па две остави у џеп од прслука, а једну запали. Онда настави: — Стан ми је био близу, руе...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се

Заљуља се прво коло, за њим друго и треће... Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло. Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.

Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце. Чекала је три вечера узалуд.

— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака.

везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. Одмах затим пођоше сви к општинској судници.

Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и

Хајде, провлачи се. Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе. Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде

— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. — Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашашви све у реду остави их. — Тако, соколе!

Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... Затим узе оружје, те раздели свој тројици.

Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима. Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом.

Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а

Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.

Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб, оста заувијек. Сада он рахат узе прстен па дође близу Стамбола и заноћи у једној кахвици.

Ту се они рахат учинише, а кад ујутру свану, он неће да иде, те га слуге припознаше и јавише цару. Цар одмах узе собом два џелата, па дође да их обоје погуби.

Он је узе за руку, и с њоме право у царски двор. Е чуди се цар што може боље и више, пред њим засја љепота цурина, е лијепа је и

Момак га узе у руку, зајаше га и оде од цара. Крај дрвета подиже цуру на коња, па бјеж̓ с њоме својијем путем. Тета лија остала

То рекавши узе чаше с вином, те испије обадвије, и намах се створи у слан камен. Послије три године добију њих двоје сина.

Везировић се опет превари, те сними гаће и њојзи даде; а она, чим их узе, завика на њ, те он једва утече испред слуга што бијаху потрчали да га млаве.

Све је то слуга гледао, па ће: — Хвала теби, боже, ето животиња колишна је па боље зна од људи! — Диже се и узе ону траву те је метну за пас говорећи: — Могло би ми гдје и ваљати.

Слуга не буди лијен, но црносапчину иза паса па аждаху клеп: одједном јој одсијече главу. Он узе главу, а трупина се свали у језеро. Сјутрадан кренуше отален и дођоше у онај град гдје су наумили.

Затијем слуга узе дјевојку за руку, па ће везировићу: — Држи, господару, за другу руку, да и ови ћар подијелимо, — па распреже

Старац га сад узе за руку па га изведе на један брежуљак и рече му: — Видиш ли оно језеро, и у језеру онај високи јаблан?

Врат га послуша, па узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, па кад не виђе нигђе ништа, сиђе доље и каза Грби да није

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Стога ти природа осетљива, блага, Елегију узе као стална друга, И са твоје лире заносна и драга Заори се песма, снажна као туга.

и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит самрт и спојити узе Живота с душом. Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом.

Али место оних, са ратног војишта Што се нама никад повратити неће, Што за земљу мреше, што их земља узе, Доћи ће црнина, бол, јаук и сузе, И вечно сећање за надгробне свеће. 11. АВГУСТ 1913.

Рака стоји отворена; Гробар прима... Врисак, сузе; По сандуку тутњи, пада — Твоју љубав земља узе. Заплакати ниси знала; Бол велики суза није Никад им'о... само уздах, Или речи... “празно ли је...

Невоље, беде проклетства и сузе, Уздаси, јади, празне, голе жуди, И оне мале — а спонтане узе Што рyше, даве живеће код људи. Оптицај смртних обманом се слива. Нестанак људи да л' је и њен ћивот?

Кад му видех лице, ја осетих сузе: Пружих њему руке, дубина га узе. Ја опет сањам. Дошла ми кћи, И дан велики: сунце је греје. Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне.

Ћипико, Иво - Приповетке

—На и теби! — обрати се момчићу и налије. —Хвала! —Што нећеш? —Деде, узми, Марко! — нуткала га мати. Узе и испи до половице. Девојке гледају.

У сутон су Марку дали да носи у врећи нешто преосталих маслина што гоњач не могаше да напрти. Цвета узе торбу и пођоше. С вечера их господар настани у кућици на крају дворишта.

Онако незадовољна, она оде жупану да је одведе господару да се с њим намири. Господара нађоше у соби. Узе књигу и стаде да рачуна. На концу је погледа, па ће: —Мало ћеш добити, — и извади из стола пехар с новцима. .

—Ето, другом га мећем по шеснаест, а теби једанаест... Јеси ли задовољна? Цвета узе и тих пет новчића и добаци скањивајући се: —Ништа ми не дометнусте за оно што смо воду из конобе грабили и смочили се

Оба, онако подражена и узбуђена, приђоше к њему. Млађи узе ријеч и укратко све исприповједа. — Па ето, — збори на свршетку, — сад тај скитач, зао човјек, — и показа кретом

Најпослије нађе је. Затвори сандух, стави мараму на поклопац и пође прама зипци. Марко узе мараму, пође к орману у зиду, узе из њега скленицу и комад круха, и то замота у њу.

Затвори сандух, стави мараму на поклопац и пође прама зипци. Марко узе мараму, пође к орману у зиду, узе из њега скленицу и комад круха, и то замота у њу.

Одмакне се од прозора, узе столицу и сједе сучелице према њима. Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и

Понуди је да се заложи. Она узе рибицу у руку и, залажући се, сједе до њега. Послије ручка пије једно за другим вино из тиквице, и Дангуба, намиривши

Отима се, а уто зачу се силна грмљавина. Да се одбрани од гријешних мисли, престрашен, узе преда се најмлађе дијете и милује га по глави.

а ми се онако, рећи ћу, пошалили се... —Да, шалили се, господине! — прихвати живо Павле. Али суд не узе ствар за шалу, већ осуди обоје на по три седмице затвора.

Девојка узе један прстен и једну укосницу, и, извадивши из недара неколико јаја, пода их у замену старој претрги. Закитивши се

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

потезу завршава, прекида се на врхунцу напона (као што је и почела једним наглим потезом): „Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра [. . .

]. И Софка све то узе. Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни. Одмах се због тога изгуби она

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Сено Дурут! — повикаше сви у глас. Дуруту не би мило, али на велико Хамзино наваљивање узе гусле и кликну као вила, озбиљно ређајући Женидбу Паше од Тирана, којега је мајка усаветовала да за стара свата позове

Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће. Па се поврати к огњишту и с њега диже две разгореле главње.

Старац узе каву. Али посудину не прихвати за дршку, него је обави својим дугачким снажним прстима, не марећи што је врела.

Онда подви ноге, усправи се господарски, извуче последњу кутију скупих државних цигарета, узе једну за себе а другу баци само домаћину и по обичају стаде га питати за мир и за здравље у кући.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

је саслушао речи, Поклони се краљу господару, У духу му већ се нешто рађа — Нови пламен на старом олтару. Узе платно, меша боје разне, Засукује вешту десну руку Нит’ је коме своје мисли казô, Нит’ је с киме био у дослуку.

Петровић, Растко - АФРИКА

Он узе на страну једнога црнца краљевог и говораше му огорчено и расрђено, спомињући у неколико махова краљево име.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао. Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?!

Зар баш сад?... шта би рекли војници?... Комаров не одступаше, он узе ђенерала под руку и продужи своје разлоге: — Наравно — рече Комаров — ако падне Шуматовац то је велико зло, али ако

Черњајева порази ова вест, узе писмо, али га не отвори, већ стаде викати: »то не може бити« и оправи са мном Комарова капетану Велимировићу да види

не дајте, браћо, Кирилов је рањен; да ја Кирилова угледах испод мојих ногу, да га шчепах за једну руку, а неко га узе за другу; да смо донекле тако бежали, да успут неки викаху: мртав је, оставите га, а други: није, а после не знам шта

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

— Ал’, где ми је та моћ?.. И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог. Сад често у сну чујем Дечице моје глас: „Где год је Српче које, Љуби га, ради нас!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе. Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије човека са дугом белом брадом и упути се према Могленским планинама.

Потрчао сам за њим. — Седите, господо — и командир нам показа кревет. Драган узе мачку и поче да је чешка испод врата. Она завали главу и зажмире.

Затим оњуши револвер и стаде да га лиже. — Осетила вазелин! — смеје се Драган. Узе на груди мачку и поче да је милује. — Ходите да чујете како преде. Фр... фр... фр... — прео је мачак и жмиркао очима.

Иначе да не беше њега, она остаде. Војник стави на сто јагњеће печење и флашу са водом. Капетан узе флашу и окрете се према светлости лампе. — Ово неко нарочито бело вино?

Уосталом, посматраћу биоскоп. Наиђе разводник и понуди програм. Он га купи и пружи прво оној дами поред себе. Она узе. Тада су почели ра разговарају. Али сала се замрачи и на платну се појавише слике.

— Јесу ли сви дошли? — Ноуѕ у ѕоммеѕ тоуѕ, мон гéнéрал! — одговори у име свих мајор Милан. Ђенерал узе један акт, заобиђе писаћи сто, и стаде према нама.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Но прије него што ће све то бити, Цар господу на вечеру сву зове, Па златном чашом узе винце пити И напија пред свима речи ове: „О Боже!

Други једу, они гледе То на ово, то на оно, Понајвише једно друго. А кад дође до туцања, Узе јаје младо момче, Друго даше Цвет-девојци. Проговара младо момче: „Да с’ туцамо, Цвет-девојче!

1937), за сада само упозоравам на стих 468. у следећој строфи Безимене Бранка Радичевића (ст. 464—9): Онда узе чедо дично, Па је кући он отпрати, Те се онда, ка обично, у кавану малко сврати; Па с маргера на келнера — Оде право

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше. Друго све узе невидовни удес и разграбише птице небеске и разнијеше просјаци и суманути блентови.

— Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти. Десет узе поп себи за опијело, а петн'ест однесе кнез суду и сасу у царску касу. — А ко му подиже биљег?

Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије! И берићет и ракија и људи и све, све!..

И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра. Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња...

— Наш је! Она посрну. Папуча јој одлете с ногу. Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити.

Ћипико, Иво - Пауци

— Што не узе од попа Вране сијена? Он се сада за вас брине, — вели му. —Што ће мени поп код тебе?. . —Питао си. —Ко ти рече?

Овај узе и, једући, вели му: — Може бити да је ова порција што је једемо баш од твога пршута, дарована господару, — од твога

—Колико питате? — обрати се Петар к њима. —Колико је право! — одговорише сви троје у један глас. Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји. Ево десет десетица! — вели. — Ево их, гледајте како су модре.

Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница, Божица је затрудњела. Стиже до колибе, узе кључ испред стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу. Разгледа се по њој . .

Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику што хтједе да из цркве изиђе. Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници. Треном исповједи га и огари цедуљу.

своју према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара. Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше.

Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично. : Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо

Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!... Уто Маша изнебуха узе камен и уметну се њиме и вели: — Боље би од попа Вране! А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура...

— Види, — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше, у њој жито живо, могао би га сијати!... Узе балегу у руку и, држећи је у руци, оклијева да је у врећу стрпа, као да му је жао.

И сине му лијепо пред очима за чим је газда Јово кренуо... Ено комшији Војкану узе све. Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у, свијет на рад.

А два сина му пођоше опет у свијет: веле да су се укрцали за Америку... Јесенас узе газда све себи: и кућу, и земље. Војкан оде у свијет да потражи дјецу .... Бог зна куд, и живе ли још? ....

Марко уђе у кућу и за собом затвори врата. Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ Моју душу туга узе С такве новости, Али моје беху сузе, Сузе радости. А када је, пун милине, Санак минуо, Блед, магловит, са висине Дан

Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена: мудрост краси. 3а руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо.“ (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...

Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветне чашице ове лила је најдраже сузе. И помињући прошлост, венац је од њега плела, И он је мирисô благо са

Он речи појмио није, Ни наду на лепши живот, која се у њима крије Али је певање чуо, и нежна туга га узе. И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком Обриса топле сузе. 1890.

Сватовима неким разносач ме даде, Те по ручку девер читати ме стаде: „Сажаљевам случај који судба узе, С тобом и ја тужим и проливам сузе. Јер уместо среће, да кô сунце сијаш, Ти се данас, друже, у црно завијаш.

Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам. „Но мој драги,“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је, знај, Заслужио цео сјај!

Азок и сравни Бенару с прахом, И целу Индију цветну испуни пакленим страхом, И за тим освоји Делхи и цветни Караџи узе, Сејући за собом пожар, убиства и многе сузе.

И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете. Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик

Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто. Крајичком кецеље своје заклонив образе мало, Она окрете главу.

Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза! Кад подне на земљу паде, Он узе Амора, дакле, и с њиме пред кмета стаде. Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо.

Он се је сећао свега, И стид га толико узе: дође му да чисто бега! Та, пијан да није био, он не би за царску цену Зборио онаке речи, да кметску заводи жену И

И чудна нејасна сета душу јој детињску узе, Дође јој да плаче чисто, но стидне беху јој сузе, И она уздахну опет. До сада безбрижне ћуди, Сад слатка некаква

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Најпросвећенији од њих свију, Птолемеј, син Лагија, доби при тој деоби Египат, узе краљевску титулу, и одабра Александрију за своју престоницу.

И Теонова лепа и учена ћерка Хипатија узе нас често у своје нежне руке. „У четвртом веку, када је хришћанство захватало све више Александрију изгубио се скоро

Али кад нашу драгу господарицу хришћани нападоше на улици, одвукоше у цркву и онде каменоваше, узе нас један њен ученик у свој дом да нас сачува од пропасти.

Ту дођосмо у руке писменог једног калуђера. Он нас растави једног од другог, узе сапуна и тврду четку, па спере са нас старо наше писмо.

Тихо устаде, узе мапу под мишку и упути се брзим кораком у приватне одаје владареве кроз врата код којих су стражарила два хелебардиста.

Тих десет тачака лежале су, како му се учинило, на једном кругу. Заиста, кад узе шестар у руке, он успе да кроз све те тачке положи кружну линију. Центар тога круга није лежао у Сунцу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Доле ћемо јако сести, ал' ће да се слади! Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти… Чун се љуљну… Он се трже Оде санак пусти!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин на опрузи, ушке за прсте како прсти захтевају. Узе Костица комад поставе, распростре је по столу за кројење, удену десну руку у маказе, прстиће леве руке скупи као

Отац га узе у радионицу. Пробадавадисао је две године: матери у кући одлична помоћ, али у радњи баш никакве вајде од њега.

Шта ћеш међ њима. Хоћеш тањир у шаке па од стола до стола у прошњу. Је ли то хоћеш?” Док је говорио, мајстор Коста узе пажљивије посматрати Срећка. Шеснаест година; престао да се развија како би требало, а они то нису ни узели на ум.

Излети у башту и поче да шапће: „Можда је болестан; можда је неправда терати га да ради што не може.” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу да чиним неправду и силу, нека ради шта хоће, нека иде куд

Комшилук је прочитао „деди” писмо. Старац узе да спрема на гомилу ствари. Сузе су му текле и кад је знао и кад није.

Снажна девојка, стуб куће, умна далеко нада своју околину, она одједаред узе особита права, заузе став, и поче некако да администрира ствари и људе.

Нола поче слатко да се смеје. — Виде ли, колико се Тодор препао кад чу да хоћу ђаволу комад да отмем. — И Нола узе да говори начином и нагласком вереника њена. — Та мани, молим те лепо! Има код мене и леба и печења и за ђавола.

Госпа Нола је оклевала. Гос-Тоша онда реши да иде сам. Госпа Нола на то узе медаљу и гурну је у ормар међ стари порцелан.

Али је тешко било издати је, јер нико није желео ући у траг страшног и проклетог болесника. Једва, за мале новце, узе кућу под најам Јеврејин Штајн, да би је после две недеље продао за добре новце у нов најам, српској црквеној општини и

Госпа Нола га погледа, и нешто у њој као да потцикну: Честит човек, поштен човек, помажи! Она узе Луку за обе руке и приведе га наслоњачи. — Седи. Добро де, реци ми каква је то част, шта си радио? — Младић ћути.

Био је сушта доброта и мртва спавалица. Имање му се множило ваљда зато, што је Богу мила била његова доброта. Узе мене овако грубу и ружну, а да сам хтела, држао би ме као краљицу... „Волим те, Ноло, овај, као жито! да знадеш!

— Криво ти, господин Јоксиме, што Јулица узе лепога мужа, красоту од здравља, а не узе тебе, пињугало вечито!... Ух, Ноло, Ноло, велика си као слон, а сав твој

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

су се у исту душу из које су кренула у свет и свела су рачуне о ономе што су видела у свету на своме дугоме путу. Узе реч први, онај што је бринуо бригу целога света: — Изморио сам мозак и изломио душу, бринући људске бриге!

— А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао? — Не, јер од брига нисам могао дићи главу. Узе реч затим онај што је плакао: — Исцедио сам зенице плачући, источио сам душу јадујући над људским боловима!

— А јеси ли бар познао и видео живот тај? — Не, јер нисам кроз сузе могао ништа познати и ништа видети. Узе реч и онај трећи, што се смејао: — Разглавио сам вилице смејући се, јер толико је смешнога међу људима и у животу

— Знао сам ја да то нећете разумети. А шта би ви казали кад бих вам рекао да постоји и оваква цифра! — и он узе креду па на табли исписа 7,000.000. Ми се згранусмо.

Учитељ увиде да нам ипак на неки начин мора да објасни цифру 100, коју смо морали научити, и узе овако да је тумачи: — Један је, рецимо, муж. Је л' тако? — Тако је! — одговара разред хором.

— Пети падеж, пети падеж! — узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. — Па колико падежа ви учите?

На њен крик дотрча из друге собе мајка и стрина јој се узе горко јадати: — Ја, ја, која твоју децу волим као очи у глави, ја то да доживим!

— Па то је гадно. И она се реши и пружи одлучно руку. Ја откидох главић са палидрвца и дадох јој дрвце. Она узе и поче одважно да га једе. Појела је три, па јој ударише сузе на очи. — Ја не могу више!

сам Марицу, поштареву ћерку, како горко плаче и видео сам апотекара како части народ сирупом за покој душе моје. Узе најпре реч директор, обраћајући се осталој господи професорима око зеленог стола: — Господо, у нашој се школи

У мени се тога тренутка појави очајна борба између два бића, човека и поете. Човек ме узе саветовати да се просто одречем песме, да кажем да није моја већ сам је од другог чуо, рецимо од моје најстарије

сам је од другог чуо, рецимо од моје најстарије тетке, и да изјавим своју одвратност према тако ружним појавама; поета узе да голица моју сујету, узе ме саветовати да се не одричем свога првенчета, јер преда мном лежи велика будућност.

од моје најстарије тетке, и да изјавим своју одвратност према тако ружним појавама; поета узе да голица моју сујету, узе ме саветовати да се не одричем свога првенчета, јер преда мном лежи велика будућност.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Не пушиш дуван, не пијеш, не једеш. Ама зарад братског виђења, само једну. Командант узе чашу. Мени беше већ трећа. Онда командант узе реч. Говорио је о гостопримству њихову.

Ама зарад братског виђења, само једну. Командант узе чашу. Мени беше већ трећа. Онда командант узе реч. Говорио је о гостопримству њихову.

Медицинар приђе да му опипа пулс. Онда затражи од једнога болничара шприц, узе неке жућкасте течности и иглу забоде у смежурану кожу.

Пришли су још неки наши официри на коњима и звали момка да им принесе пиво. Овај мој Енглез узе из момкових руку таблу са неколико пуних чаша, и поче служити све редом.

још пола часа.“ Подигао сам се, али ми глава клону на груди. Онда запалих цигарету. Понудио сам и Луки. Он узе цигарету, принесе је устима, затим је одмаче, погледа мрзовољно и врати ми је... — Извини, молим те.

— он зажмири значајно на једно око. — Али када смо потерали даље, ја сам им га поштено показао. — Танасије узе обема рукама јагње и одмаче га од себе. — Донећу вам једну плећку. Збогом, господин потпоручник. — Пст!

— Господин поручник, не могу да прогутам. — Како не можеш?! Хајд’, узми преда мном. Исајло стави пастилу у уста и узе гутљај воде. Затим поче да мрда грлом као да га припрема, стисну вилице и зажмуре.

Капетан Милија, кога су звали „Аждаја“, приђе важан моме кревету, и дохвати за руку као да ми одбројава пулс. Онда узе креду и на табли изнад моје главе написа: „За храну: три клистира дневно.

— Ево, имам карту — упаде потпоручник Светислав, и завуче руку испод јастука. — Дај овамо — рече капетан Радојчић, узе карту и разапе је на Светислављевим грудима. — Ево га! — рече Светислав и показа прстом на десни крај карте.

чекајте да видим — он узе карту. — Двадесет пет, двадесет пет — додаде потпоручник Светислав. — Јесте... Две хиљаде пет стотина двадесет и пет.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Рибар однесе зрно бисера, а један дечак узе бачену шкољку, очисти је од песка и принесе уху. Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем?

— штите родитељи дечака. »Да ми за њега нађемо Цвет?« — Он га мора сам наћи! — старац Милија узе Ведрана за руку, отвори врата, и рече: — Иди, и не осврћи се, момче! Твој Цвет те чека на врху Сребрне Горе!

Помози! Не мислећи да је и сам у опасности дечак се саже и узе их у наручје, кад виде како се с друге стране понора усправља купинова врежа, прескаче преко понора, долази до

не дође до једне слепе улице, завуче се иза жбуна, отвори врећу и загледа се у њу: у врећи једно једино лице остало! Узе га Дрвосеча у руке, премеће, мисли, самоме се себи смеје. Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради?

Очигледно је требало да пређе на другу страну, а река људи и возила није престајала да тече. Лепотица јој приђе, узе је за руку и преведе преко улице, као да је по уском брвну преко набујале реке преводи. — Хвала ти, кћери!

— старица се осмехну, а Лепотица узе огледало више да старицу не ожалости, него што је веровала њеним речима. Изненади је, ипак, што старице наједном,

Крилати Белко и сам је неко време оклевао, а онда рече: — Пођите за мном! У свој моћни загрљај Белко прво узе своју мајку и однесе је на оближњи брежуљак.

А онда: пред зору крикну галеб у небу. Трже се Маријан као да га је неко бичем ошинуо, узе чамац и завесла ка заливу где је старац бацио мреже прошле ноћи. Дечак је журио као да га је нешто изнутра гонило.

Али, мудар је био рибар Лука: не показа да жали чамац, не рече унуку тешку реч. Узе га у наручје и унесе у колибу, шапћући: — Не жалости се, сине! Саградићемо нови чамац, оплести мреже...

— Бар у игри стакленаца ћу бити бољи! — рече дечак. Али, Принцеза победи и однесе му све стакленце. Затим узе блок и поче да црта. »Ех, кад бих ја то знао!

— хтеде тигар да стави принцезу себи на леђа, али она га гурну од себе и насмеја се. — Али, нигде нам није лепше — узе Принцеза дечакову руку и рече: — Вратимо се... Само што је то било лакше рећи но учинити.

Али, не дâ се трговац! Није он месечево млеко пио: нека прода одмах, или никад! — У реду! — уздахну Варалица, узе врећицу, а трговац одјури ка назначеној бачији да што пре овце отера, да не би момак на бољег платишу налетео.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Отаџбино, гдје си? Нијемо гледам кроз потоке сузе, По оштром мразу теби душа блуди — Вапије, цвили... Пита ко те узе, О, ко те трже са мојијех груди... Жедан сам...

Прстима, лагано, Јела За бела Узе га Крила, И на длан стави и у длан, два-три пута, Хукну и васкрсну га... Пухором златним обасута Трепнуше крилца

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Хурем-ага као даиџа (ујак) узе сирочад у заштиту, а кад су одрасли, пресели их у Велику Кладушу, у бихаћку Крајину.

Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву. Кад то виђе Милош Војиновић, узе торбу на лијеву руку, од зобнице једне те до друге, док је своју пуну напунио; па он оде тражит механџију: „Механџија,

Биће тебе вина изобила, ако цару неће ни достати“. Милош више не шће ни искати, већ сам узе пак се напи вина. Док се Милош мало поначини, утом свану и ограну сунце; ал' повика са града Латинче: „Ој, чујеш ли,

се преко поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на својем кулашу; па он узе три коња витеза, одведе их српском цар-Стјепану.

“ Оде Милош под бијелу кулу, запе стр'јелу за златну тетиву, устријели кроз прстен јабуку, пак је узе у бијеле руке, однесе је цару честитоме; лијепо га царе обдарио.

Краљ похара дворе Момчилове, па он узе сестру Момчилову, по имену дилбер-Јевросиму, одведе је Скадру на Бојану, и вјенча је себи за љубовцу.

Немој, сине, изгубити душе! Боље ти је изгубити главу него своју огр'јешити душу“. Узе Марко књиге староставне, па опреми себе и Шарина, Шарину се на рамена баци, отидоше у Косово равно.

У цркви су службу савршили, изљегоше из бијеле цркве, у столове пред цркву сједнули, шећер ију, а ракију пију. Марко узе књиге староставне, књиге гледа, а говори Марко: „А мој бабо, Вукашине краљу, мало л' ти је твоје краљевине?

“ Ал' Латини то не вјероваше, но с Милошем они с' опкладише у хиљаду жутијех дуката. Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, пак се моли богу истиноме: „Прости, боже, и бијела цркво, да се једном

Кад то зачу слуга Голубане, проли сузе низ бијело лице, па одсједе од коња лабуда, узе госпу на бијеле руке, однесе је на танану кулу; ал' свом срцу одољет не може да не иде на бој на Косово, већ се врати

рамена, на кљунове б'јела пјена тргла; они носе руку од јунака (и на руци бурма позлаћена), бацају је у криоце мајци. Узе руку Југовића мајка, окретала, превртала с њоме, па дозивље љубу Дамјанову: „Снао моја, љубо дамјанова, би л' познала

мајко Дамјанова, ово ј' рука нашега Дамјана, јера бурму ја познајем, мајко, — бурма са мном на вјенчању била“. Узе мајка руку Дамјанову, окретала, превртала с њоме, пак је руци тијо бесједила: „Моја руко, зелена јабуко, гдје си

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас

је питао морнара Где жели да проведе лето На копну или на броду А морнар ајкула стара Рече МОРЕ ПРОКЛЕТО УЗЕ МИ СВУ СЛОБОДУ ЖЕЛИМ ДА ИДЕМ У ЧАЧАК Капетан је питао морнара Зашто му проблеме ствара Зашто не иде у Сплит А

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Добро сам га чуо како завија. Дјечак извуче из њедара некакву старинску кубуру, па сјекирицу узе у лијеву, а кубуру у десну руку и тако, готов за битку, још опрезније крену према логору Тепсији.

! Како си то извео, дедер? Како је магарац и даље мирно стајао и ћутао, Стриц узе да гунђа у великој неприлици: — Добио сам по леђима, грана је ту, преломљена, а Сивац нема руку! Шта онда?

Кад си знао поправити земаљску куглу, умјећеш и овај шешир за мој „глобус“. Мачак узе шеширчину у руке, зналачки је загледа, цокну дватри пута језиком као што то чине одрасли мајстори кад процјењују неку

— Ех, има вас, а тјерате једног малог дјечака да га вуци растргну. Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе да га тјеши. — Не дамо ми, богме, свог Николице. Хајде ти са мном. — Нећу! Баш нек ме вук поједе.

— Е баш нек сте дошли и ти и Жуја. — Ја и Жуја ловићемо зечеве! — дочека Ђоко Потрк, узе од Николице узицу и заједно с кујом појури у круг око читавог логора. — Правићемо Жуји кућицу! — предложи Лазар Мачак.

— Опа, алај ће бити мекано! Спаваћемо по читав дан. Разигра се и одомаћи чак и Жуја, па узе да се ваља и преврће по донесеној папрати.

— потврђивао је и Стриц важним тоном одрасла човјека. Кад логор потпуно ишчезну из видика, Николица узе крадом да брише сузе. Јованче га пријатељски загрли. — Шта је, Ниџо?

— Хајде, Ђокане, хајде, молим те, смисли нешто да и ја чујем! — узе да моли Николица с приколицом. — Не бој се, нико те не смије дирнути, јер ја одмах пуштам Жују.

Почекао је још мало, а кад земља поче поново да излијеће испод стијене, он узе повећи камен и хитну га у јаругу. Камен звекну о саму ивицу стијене и распрсну се као бомба.

Аха-ха-ха! Луња је чекала да он престане са смијањем, али како учитељ није прекидао, она узе креду и сунђер с полице пред таблом и баци на земљу. — Охо-хо-хо, баш нећу да те тучем! — грохотао је Паприка.

Не бојим се ја, нег ово изненада... — Па да, изненада. Кладим се да ћеш се опет препасти, кад нешто изненада... — узе да га зачикује Јованче, али га Мачак брзо прекиде: — Кладим се да нећу! Кврц!

Сирота куја, преварена тако на брзину, почела је да цвили и да заскакује уза стрме зидове. Николица је узе тјешити: — Лези само, Жуја, лези, ето нас ујутру. Имаш доље здјелу воде и мекан кревет, баш те је брига.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

гордињу, те се је био волом претворио, и за седам година је траву пасао ка и остало говедо, и син му Валтасар узе царовати.

А Данил понапре узе га световати и карати за његову кривицу, пак после му рече без устручања, кано божији што је пророк: »О, ти,

ДУГОКОСИ Какву пак тугу и голем дерт имао је цар Давид, где његов најмилији му, хубави син Авесалум дугокоси, узе на свога рођена оца војевати, да га истера из царства, ил' га убије, еда би се он скоро оцарио!

Допаде он на врата, искрха и изломи диреке, засовнице и катанце све здрузга рукама око поноћи. Узе градска врата на своја леђа, заслони се ш њима, да га не могу стрељајући за њим устрелити, измаче између њих, оде к

Свуче краљско рухо са себе, те се у мушкатирско рухо преобуче, замеша се мећу своје војиштане, узе тако сећи се с непријатељи. У томе и погибе; не познајући га посекоше.

И поче га између њих један писати. А кад виде да га баш онако не може лепо изобразити како би ваљало, а он узе те много злата натовари на прилику му.

Кад разабра куд му се је подела марва, цикну од љутине. Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме један топуз. Самосам оде у гору тражити те харамије где су. Нађе ону пештерину где му је скривена гуља.

Много под њим доби бави се, и никако се не може да га узме. У неко доби, поче му војска ручати: један му официр узе сомун хлеба, разреза га с ножем да једе, и потече крв из хлеба!

Тадар Сергије, цароградски патријарх, с народом по граду узе крстове и иконе носити Богу се молећи да би их ослободио, пак ризу свете Богородице крстато замака у море.

Галија се отиште, он после стиже. Рика и рика да се врате по њега узети к себи. А кад виде јер не ктише се врнути, узе он пливати за галијом. А где може достићи ветрену справу? Та и утону у море. Тако га неста.

Сваки о себи у незнан се разбегоше. А трговац пак се обуче, узе све своје добро и њихово што нађе покупи и натовари на коње, што ли је имао.

И тако би, те погибе онамо. Онда Давид већ узе му жену за себе. Учини блуд и стога би и крв. Небојша је, цар је, ко му сми за што, што проговорити, или му на очи

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.

По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу. И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у

?... Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице! Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе! Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку како је адет у њега.

Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе! Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку како је адет у њега.

“ „А за тој па да ми је!“ реко’ гу ја, та си узе једно сикирче: „Зар ће сам трговачки суд та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! Ба!

Тој ли је ред?!... А татко што да праји?! Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг син и наследник!“ ’Оће да га узне за ортака, — ама још неје у теј

Цигани засвираше „Потресуљку“, омиљену игру Манину. Мане узе руку и поведе на игру младу, лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више

Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче. Цигани свирају, а играчи играју и певају. Нане, кажи тајку да ме

Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана. Заредио је по сокацима и мањим и већим, па

Осећа се да није ни за какав посао, — зато узе пушку и оде у поље да се разоноди мало. Ишао је тако цело после подне.

Тако треба и оцу Петракију представити и протумачити. И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца