Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад се прође срама и зазора, паке моли свога господара: „Не дај мене, добри господару, да ме младу у град узидају! Но ти прати мојој старој мајци — моја мајка има доста блага — нек ти купи роба ил' робињу, те зидајте кули у
Не мож, краље, темељ подигнути, тј. не можеш (мож је стари облик). Стоја и Стојан треба да се узидају у град да би он био постојан.