Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
од себе, него и од самих лудих има чему научити се, зашто гледа добро што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала неће ништа од паметна да прими, ибо, при прочеј лудости, ово му је највећа: да се
Ово дакле није Христово намјереније, него лукавих и неправедних људи, да ко туђе жели, иште и узима. Многи би монаси волели да Турци земљом обладају него да њих нестане. је ли то љубов к богу и к отечеству?
света правда изискује да се даје што коме надлежи, сљедователно праведан владјетељ дужан је добро сматрати што од кога узима и што коме даје, да све с правдом бива.
А кад пак позна да други о лукавству и превари мисли, онда и| он остроумије на помоћ себи узима. И ово је исто чему нас Евангелије учи, говорећи: „Будите незлобиви како голубови и мудри као змија!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Сунце се гаси, битка је изгубљена, рањени јунак испушта мач и шлем. Рањени јунак испушта мач и шлем, а шваља узима иглу и напрстак.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда постане читлук-сајбија, и колико год спа̓ија узима од свог села, толико и он, а каткад и више.
Кад кнезови виде да везир сваке порезе све више порезује и узима, они се договоре и сви се скупе. На тој скупштини били су: од ваљевске нахије мој отац Алекса, Илија Бирчанин и Никола
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! То начине да те бог сачува и саклони...
Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јадна снаша Круна уби се!... Лазару дође па не може да дахне. Он је осећао како му се живот узима... Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова... А то не сме бити!...
Он осети нешто тешко на души. Неки глас прошапта му: — Ти не смеш вршити дела божја! Он даје живот, он га и узима... Али други глас загрме: — Ја сам правда божја! Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!...
И укућани се радују и веселе!... Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба. Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе.
ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова ријеч најалово прође, или да он узима власт која му не приличи. Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.
Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића који га је заклањао и бранио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе. — И-ју, господин-попо, баш сте ви враг! А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.
Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље! Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се! Проко, добри друже, ди си, да видиш
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Хоће ме. — И почела да наводи доказе. — Ете, још од кад га ја чувам, раним. Све ја за њега радим, дајем му и он једе, узима, прима. Воли ме. — Па добро, добро, узмите се. Ко вам брани? — прекину је поп одобровољен том њеном љубављу.
Но она га опет, брзо, у трен, узима и даље држи под језиком да га не би нико нашао... И због тога људи никад не могу да наиђу на „расковник“, нити га
— Господње, Свете Богородице... Њено је! — И показује на цркву. И заиста, од свега што напроси, ништа не узима. Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима.
Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам. — И опет појури по путу да скупља око себе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И напослетку, види он да друкче и не може бити и да не може да се уздржи, па узима од некуд метлу и целу целцату ону колону, једним само махом, избацује на чисто на поље, и тек се после тога
ту међу нама, јер и онде има афераша А један црвенко грозно чачка нос само што не заглави прст и други се исхракује и узима мараму да пљуне, али не пљује.
Африка
“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.
Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном
“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с
пацове и пеку их над ватром, не очистивши их од коже и утробе (ја сам видео свог боја како налази мртвог пацова и узима да би га доцније појео); једу жабе, змије, мраве и разне врсте земље, ако је накисела и слана.
Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву ствар која му је при руци; рецимо каск за сунце иако је ноћ.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Забога! МИШИЋ: То није слободно! Знате, кад је ко затворен, свако му се средство из руку узима, с којим би себи живот могао узети. ЈАЊА: О, талас Јања, што ћиш да пострадаш како Диоген у Коринт!
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Море, Павле, жедна ти је њива!“ говорио му је безобразни Ђурђе. Али су браћа видела Павла само једанпут, да жену узима у руке, кад је узе и понесе уз степенице, јер су је били напали болови, изненада, и слушкиње трчале по бабицу.
Ђурђе виде да је Павле скрушен, помисли да је, ваљда, мучен у затвору, можда и окилавио, па га узе, као што се дете узима, око колена. Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде?
Он јој не брани. У том манастиру, Христ, за време ноћне мисе, тако госпожа Монтенуово тврди, узима калуђерице на своја, прободена, ребра, па их мази. И Текла хоће то да види.
Петар није стигао да види како му жена Павла љуби, али је стигао да види како га узима под руку, и како га води, као да су младенци. Пребледе, али ништа не рече.
Нека капетан не брине за то. Рекао му је већ да је план капетанов луд и да не би успео. Исакович хоће да узима Еинласс затвора, сабљом, а заборавља артиљерију, краљицу оружја. Не зна фортификацију. Изазвао би само узбуну.
Како би радо, помисли, оставио те накараде, Божича и Божичку, и вратио се, да јаше, и узима препоне, које није прелетао већ давно.
ваљда прекинула то ћутање, ту тешку тишину, у којој се свима чинило да чују јаук једног младог створења, што само себи узима живот, Варвара поче, пригушено, да прича, како се Трифун оделио од фамилије, како није хтео ни да пође са њима.
Знала је да може да јој се деси, да Вишњевски, опет, дође у посету, да се удвара, да је узима под руку, да јој предложи да нестану у жбуњу и дрвећу, али није ни сањала да би тај, отмени, намирисани, официр, према
Кад би је се сетио, као неке нимфе, у месечини, како га узима за руку, да са њим потрчи, постељи, у ту слику би му се мешала и госпожа Божич, бестидна, луда, госпожа Божич.
Иако је оголела, мрак је, и снег, испод њеног грања. Изненађење би било велико. Једино не ваља што капетан узима, као сигурно, да би добио живе официре штаба. Не ваља рачунати на предају непријатељских официра.
Кад је Хорват, човек силовит, почео да глоби и узима новац од својих официра, пао је под истрагу и завршио у аресту. Тек тада су и евакуације престале.
Теодосије - ЖИТИЈА
да овај имају посред себе уместо цара, и да се сматра да се игуман поставља као од цара, и као из царевих руку да узима штап власти. И тако богомудри све свршивши с царем, обдарен многим частима био је отпуштен.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Противно обичајима код племена у којима се узима најхрабрији за главара, у задрузи јунаштво није најглавнија особина која се тражи од старешине.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
В ПАВЛЕ, МАРИЈА ПАВЛЕ (дигне главу и погледа за њом; кад види да је она затворила врата, одлази телефону, узима телефонску књигу и тражи известан број). МАРИЈА (долази): Надзорник грађевине. ПАВЛЕ: Аљоша? Нека уђе.
Дакле, нема га? АНТА: Није тамо. РИНА: Па ипак, он је тамо! АНТА: Сад идем отуд. РИНА (узима слушалицу и тражи број): Ало, ало! Ти си, Милане, је ли, ти си? (Анти.) Ето! РИНА: Јеси ли чуо што? Ниси ништа чуо?
СПАСОЈЕ (узима га под руку и одводи на страну. Поверљиво): Не разумем ја, зете, што тебе та ствар толико узбуђује? Разумем све
ЉУБОМИР: Да, тако је! (Узима Вукицу за руку и одлази у њену собу.) XИ СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (звони). СОФИЈА (улази): Молим!
СПАСОЈЕ: Ја ли вам при руци? ШВАРЦ (вади га из џепа): Ја се никад од пасоша не одвајам. СПАСОЈЕ (узима пасош): Тај ћете ми пасош уступити. ШВАРЦ (изненађен): Како?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јуца не одговара, ћути. Сви се чуде тој просидби. Свака тајна дође на видело. Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића. Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује. Како би се тако болесна девојка могла удати?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није знао да она више и не гледа, да није ни њега познала и да издише баш у тренутку кад је он, пришавши, узима у руке. Загрливши је заједно са јастуком, он је подиже и пригрли, љуљајући се над њом, плачући.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
магијске пробе, обично „немим језиком“, казује девојци с које стране да очекује суђеника: „После вечере удавача узима орахе и баца их кроз камин (оџак, димњак).
Према својој прописаној улози, отац у нашој традицијској култури нипошто не узима у руке мало дете, нити га облачи, љуља, храни, ретко га носи, а још ређе милује и љуби.
Када дете пређе извесну узрасну границу, тада је оцу допуштено да се њиме бави. У Скопској котлини отац не узима, због „срамоте“, дете у руке све док оно не почне да пузи.
У Црној Гори, тек када дете почне да говори и да хода, отац почине да се за њега интересује, да га узима у руке и да му се обраћа.
² Да је дете ритуално „чисто“ и срећно сведочи и обичај да се за Божић, као положајник, узима здраво дете које би својим џарањем ватре требало да донесе благостање дому који полази.
Овако поимање развоја само је делимично слично народном искуственом моделу који такође узима да је развој детета спор, полаган, континуиран и праволинијски процес у чијој је основи гомилање стечених навика,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Последњи од њих зове се Мундо, што значи »свет«, а намењен је сиротињи да из њега бесплатно узима со. Узан камени пут претвори се у стрму козју стазу кроз шикару.
Доња ивица чупаве тканине стизала је тачно до њених препона, стварајући сасвим мало, узбудљиво осенчење. Бел Ами узима девојку за руку и одвлачи је до средине собе. Небо прелази из тамног у сиво и ружичасто.
Био је дубоко уверен да је свет свакако потпуно полудео када узима озбиљно ове смешне направе натерујући разумне људе да их ко зна због чега прескачу или се вешају о њих.
Због тог старог Грка и купујем једну корњачу од старице покрај пута. Она узима новац и ишчезава у шибљу, плашећи се да се не предомислим.
После долази на ред јагњеће печење, на крају супа, а онда Љиљанин тата узима аперитив. Све је наопачке! — Али, код мог деде се једе обрнуто? — чуди се Макијева ћерка. —Зар овако није лепше?
Матавуљ, Симо - УСКОК
име, да гинемо за њ, ако устреба, и он за нас; да му се зна огњиште и гроб, да му се натрага изједначи с нашом, ако је узима! Пристајете ли? — Пристајемо — гракнуше сви. — А ти, Јанко, шта на то кажеш? — запита га кнез.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим! Ракије никад не пијем. ДЕВОЈКА: Али мало слатког. (Младожења узима.) ПРОВОДАЏИЈА (оцу и матери): Ја би молио, то јест, на две-три речи. ОТАЦ: Заповедајте. (Оду сви троје у другу собу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
К. Андерсен , 1805—1875) се надовезао на народну причу. Код нас се за родоначелника дечје књижевности узима Јован Јовановић Змај (1833—1904), веома плодан песник и уредник дечјих листова, који се, моћније но ико после њега,
Прилагођавање дечјој публици узима се као неопростив грех. Кроче (В. Сроце, 1866-1952)је то овако образложио: Уметност за децу никада неће бити истинска
он живи као на каквој врло истакнутој маргини, мимо свих програма и пустоловина модерне поезије, као испад који се не узима преозбиљно.
Пошто је, међутим, та фразеологија очигледно позајмљена, пошто себе не узима преозбиљно, пошто се исказ налази на самом рубу неухватљиве пародије, ми га, због двосмислености и неодређености, ипак
авантура почиње од једног неспоразума: семантичку целину израза момак-и-по Вучов јунак цепа, па елементе који га чине узима буквално, и полази у свет да би нашао оно што му недостаје, „трећу половину”, или, како би се то данас рекло, да би
Из самог ваздуха говорног, из ваздуха који свакодневно дишемо, Поповић узима и шаком и капом, граби алаво и неопрезно, без избирљивости.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1741. године православни се стављају изван закона, државна власт узима у своје руке унутрашње послове православне цркве, православни се искључују из свију државних служби.
Он се тако извлачи и у питањима историјске хронологије. Када има да се одлучи између два датума, он узима средњи број, да помири оба гледишта!
И ради тога, у интересу напретка и опште користи, он сву власт узима у своје руке и ствара јаку, централистичку и бирократску државу.
Он чита Лабријера, и узима из његових дела. Он хвали и често наводи Лесажа, Молијера и његове »остроумне и благонаравне комедије«.
« Од Хорација узима свечан, хвалбен тон, реторичарску помпу, али без његовог епикурејства. Његова версификација је сасвим хорацијевска, и
Он сматра за велики успех српског језика што се на њему може певати по латинском размеру. Он метричне обрасце узима из Хорација, највише алкејску строфу, али речи акцентује по рускословенском, без икаква обзира на акцентуацију српског
Прву реч у народу сада узима омладина. Већ доста многобројни српски ђаци у Бечу и Пешти почињу се прикупљати и започињати један политички и
пише он једном пријатељу: »Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« И он се одмах упознаје са Караџићем, узима га у своје руке и упућује у посао.
Глишић, Лаза К. Лазаревић, Јанко Веселиновић, Војислав Илић. У овом периоду Србија узима у своје руке хегемонију у српском духовном животу и књижевности.
Пред револуцију био је адвокат у Сентандреји. У 1848. узима учешћа, али, различно од осталих Срба, на страни Мађара. 1849.
И он узима да слика живот свога родног места, процес слабљења некада јаке српске расе и падања некада живог грађанског сталежа,
Сељачко дете, сачувавши сељачку душу, пун љубави за село и за сељака, он узима у заштиту сељаке од законите хајдучије и бездушне експлоатације малих и великих »газда«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче. И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна,
85. Он се слади моме беле, Још узима њој избицу, Јер де она би доселе, Лошу каже другарицу: „Сувише је, вели, проста, А то већ је за ме доста.“ 86.
10. Жена није — браду има, Чоек није — дуга хаља, Хаља му се земље прима; (Он) пред народ траља фаља, Крст узима, тио збори: „За вама ми срце гори.“ 11. Ох, глени му под аљину, Глени, роде, глај му ноге!
Она стакло то узима, Још са стола кондер прима, Пуно вина у кондеру Драгу њену за вечеру. У њ већ сока сунут ћаше, Али рука њој
“ ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1. ујутру Драги је обећао, за годину се вратити. Време се у песмици следећој узима последњи дан године (те, по свршетку које је обећао драги доћи).
Одма јунак онамо поита, Па га брзо овако запита: „Каж' за брата, ти момче крилато, Да л' узима Силићево злато?“ — „Јест' истина, а Бога ми, брато, Он узима Силићево злато.
“ — „Јест' истина, а Бога ми, брато, Он узима Силићево злато.“ Дотле јадан јоште не верова, Ал' ми памет уби речца ова.
Ко је жена нек узима прелу, Ја ћу богме ову пушку велу. Проклет био кога жене сплеле И јуначки мозак му занеле!“ Ово рече, зеленка
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Петнаест кила, нема више — трезвено, апотекарски каже Мулић и опет узима гранату да је још једном измјери. — Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин!
Јашта него цар, шта ту има да се прича. Душан узима са стола гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде ком
Има ту и новина и радио-вијести ... Командир не признаје пред старином да је неписмен, већ узима једно по једно писмо, одмиче га далеко од очију и прави се да чита: — О-бе-бе ...Ма не види се, закон му ћаћин ...
Ех, јадна мајко, да човјек није шепав ... Као да му чита мисли, умусана старина се диже, узима штап и креће вратима. — Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари.
А шта си ти: момак, цура? О, момак, момак, види га, има прстић. Гле, гле! Видак узима малог у наручје и носи у хладовиту станичну Сјеницу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
За седам година прође много воде. Хасанаги не мош да се вратиш, то ти је ваљда познато. И шта сад? Узима те човек кога си сама желела! Богат, угледан, паметан. Добар домаћин. Кадија се због тебе није женио!
Хасанага наслања чело на мртву Хасанагиницу. Пољуби је у чело.) Први пут да је пољубим, а да не склони главу... (Узима Хасанагиницу на руке и уноси је у кућу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја је гледам, чудим се и питам: — Нано?! — А? — тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима. — Што не спаваш? — А што ти? — питам је. — Спавај ти чедо, спавај. Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“.
Ја га истина... али ти знаш боле. Обиђи да видиш! Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме
са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости па прилази и узима те од ње. — Што је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш? Мало ти и онако досађује па још и ово...
Завалио сам се од завежљаја и пакета што ми је дућанџија наређао у крило и по појасу. Она ме чека на капији и одмах узима, да ми одлакша. Чак ми и кусур не тражи, већ ми га оставља да њиме звецкам по џеповима и хвалим се друговима. А она?
— Туго, туго... Слатки моји, смрзли сте ми се? — И брзо од мајке узима повијеног ми брата, грли га, љуби и уноси у кућу.
Кад коме што затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца и то ма где. И зато кућа им је изгледала као гола, празна. Нигде ништа.
Истина не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду
Док беше покојник, то је било у кући. И он нам није бранио, узима.. ли смо. А и Аница је све то знала, осећала. И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ови га стану молити, да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт једну опкладу учине, па ако царски зет и ову добије, онда да му даду своје три жене и све имање.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то за говедара бити највећа срећа и дика што му царски син узима кћер, а он пита какав занат зна царев син!
плати нићах, а од кадије узме потврду и дјецу, па их узме и хануми поведе, а хаџиница почне викати да јој дјецу не узима, и да их не да, али кадија њему рече да их слободно води.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Верујем, али је опет до мужева сва кривица. Оће да му је лепа, па воли да узима новце на интерес, не жели да је лиши наниза. Верујте ми, да мужеви нећеју, не би се ниједна белила.
(Узме књигу и седне код астала, Милан такођер.) 2. СТАНИЈА, ПРЕЂАШЊИ СТАНИЈА (за себе): Куку, сама с момком (узима јастук из кревета). ЉУБА: Ама немој то, мајка, ено канапе, па седи љуцки. СТАНИЈА: Ху!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Супа са резанцима, говедина с реном у парадајз-сосу, пире од кромпира и на крају — Штрудла с јабукама! Бакута узима само половину куване шаргарепе. — Шта јој је? — пита матори. — Она пости! — проваљује је маман.
Успех није богзна какав — само неки ситниш. Матори узима лову и постројава нас као камиказе пред последњи лет. После команде „мирно“ и „на месту, вољно!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Уз трмке трајем, молитвен у брују, а нарав моја јестаствèница је, што истим чином узима и даје. За обед седам Тучу и Олују. Тренутак снолик: гледам се из гроба, а гозба тече - сјаје света оба.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче. Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа, кући се спрема. Диву је Брки скувао чорбу, па више посла у шуми нема.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Радите увек онако дивне чипке? — Радила сам много зимус. Једна трговина у Толеду ми узима по угледу. — Да вас нису одале другарице, питао бих их сâм мало доцније шта је са вама. — Заиста!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца што труне ког нико да погледа неће она нежно узима у недра земља је највећа покровитељка увек пристаје да буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао да је
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА (приступи јој): Кафу? (Узима шољицу.) Ја иначе не пијем, али кад ви служите. ДАНИЦА: А куда су отишле госпође и господа?
ПОЈАВА В ПОРОДИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН (испред осталих): А, а... кафа! Доцкан мало, али можемо и овако с ногу! (Узима шољу и у два гутљаја испије и настави пут.) ТАНАСИЈЕ (иде за Агатоном, узима шољу и сркне): Колико само да сркнем.
(Узима шољу и у два гутљаја испије и настави пут.) ТАНАСИЈЕ (иде за Агатоном, узима шољу и сркне): Колико само да сркнем. (Одлази за Агатоном.
(Одлази за Симком.) ВИДА (сркне па одмах остави шољу): Јух, па ово хладно као лед. (Одлази за Проком.) ТРИФУН (узима шољу): Ја ћу понети, па уз пут. (Одлази носећи шољу.) ГИНА (уздишући): Хвала, није ми до кафе! (Одлази за Трифуном.
Довиђења! (Пође.) ДАНИЦА: А теткини рачуни? АДВОКАТ: Рекао сам вам већ, имамо времена за то! (Оде.) ДАНИЦА (узима поново служавник). ПОЈАВА ВИИ ПОРОДИЦА, ДАНИЦА АГАТОН (излази први из собе, а за њим сви остали.
Него, узми тај служавник па 'ајде. Кафа се потпуно охладила, а, велиш, неће ни да је пију. ДАНИЦА: Па јест! (Узима служавник и полази са тетком.) Не знам зашто бих их чекала? ТЕТКА (оде с Даницом).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али војници пролазе погнуте главе и нико ништа не узима. Неко од наших војника дозива Танасија. — А-ја!... Слатко ми је кад украдем. Имаће још села, не брини ти!
Из кола искачу неке прилике, сигурно жене. Пристижу и она друга двојица. Један обилази редом кола, нешто узима... Сељаци окрећу кола назад... Прилази журно још један коњаник. Опет их има пет.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
пролалазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.
Ти си образована учитељица! — Добро, чекај да се обучем... Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води. Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МАЈЦЕН: Види има ли у затвору слободних места! ВАСИЛИЈЕ: Да ли је можда ово документ који је потребан? МАЈЦЕН (узима од Василија документ и чита): „Канцеларија Врховног војног заповедника за Србију...” (Седне) „...
(Гина брише сапуњаве руке о кецељу, узима од Симке послужавник, и уноси га у кућу) То нам је био поклон за младенце, од официрског кора!
А стража је после привела овога њиовог! (Филип је живнуо, као да је примио поруку. Примећује на столу дрвени мач, узима га, и сигурним кораком напушта сцену. Како је он разумео овај разговор, откриће се у десетој слици.) СИМКА: Секулу?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А мој наредник, са четири војника, кад уђе у вагон, узима оружје на готовс. Отварам, дакле, врата свих купеа и прегледам папире свих официра, кад хоћу (до ранга пуковника).
Он ме је, међутим, дубоко, разочарао. Вели, употребиће ме да држим поучна предавања у пуку. А узима ме у свој фијакер и зове ме „профо“. Под мојим хотелским прозорима тече Неретва и ја је слушам и ноћу.
Пошто у логору имамо свакојаки шкарт, дезертере, забушанте, затворенике, командир све узима врло строго и наређује став мирно, да војници не би добацивали женскињу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«. Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.
«... Небо почиње да се мења. Не може се рећи да је видније, али нека млечна, јаснија боја узима све већи мах. И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата.
Одузимао је самовољно живот и имање појединцима, па сад цело друштво узима у заштиту своје чланове... Али зар овај мој сусед мисли тако? — Не.
»Наставник одмах узима своју породицу, седа с њоме у кола, отвори електрични апарат и — збогом. За један дан мора бити у Лозници.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
На лицу му се оцртава брига која га све више обузима. Узима шешир и хтео би да пође али се код врата устави, враћа се и седа на столицу брижан).
Кад наиђе Срета, он прекида): А, баш добро! СРЕТА: Добар дан, газда-Јевреме, како, како? (Узима Јевремову табакеру са стола и прави цигарету.) ЈЕВРЕМ: Овај... хтео сам онако, како да ти кажем...
ЈЕВРЕМ (снебива се и ломи): Знам, ал' то... (Тргне се.) А, јок, нећу то да потпишем! СЕКУЛИЋ (узима меницу): Немој! (Ставља је у џеп.) Мени мандат не треба, а не треба ни теби, рекао бих.
СРЕТА (звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! ЈЕВРЕМ (сав се пренео у скупштинске клупе и целу ствар узима озбиљно и очајно.
ЈЕВРЕМ: Шта је то? КАФАНСКИ МОМАК: Рачун за ове што су пили. ЈЕВРЕМ (узима рачун и трпа га у џеп): Добро, после! ТРИ ГРАЂАНИНА (испадају из гомиле напред и почну једновремено): Газда-Јевреме!..
ИВКОВИЋ (разматра цедуљицу, објашњава се нешто са тим грађанином, узима затим шешир и заједно одлазе). СРЕТА: Па откуд код тебе? ЈЕВРЕМ: Па тако, измешало се.
СПИРИНИЦА: Па не нађе, него онако... проводаџира. ПАВКА: Па велиш, тако да јој кажем? ЈЕВРЕМ: Тако, дабоме! (Узима шешир и хоће да изађе.) ПАВКА: А куда ћеш сад? ЈЕВРЕМ: Видиш да нема ко да ми однесе ову депешу, морам сам.
МЛАДЕН (сети се): А, јес', а ја заборавио, ево и ово. (Даје му листић.) ЈЕВРЕМ (узима и загледа): Шта је ово? (Спири.) Па је л' ти кажеш 271 глас? СПИРА: Тако сам чуо. Ко ти то јавља?
СПИРА (узео је писмо из руку Јевремових и гледа): Па ово није гласова. Ово је 113 динара рачун. ЈЕВРЕМ (узима рачун натраг): Какав рачун? МЛАДЕН: Па за пиће и музику. ЈЕВРЕМ: Ама, какво пиће? Оставите се сад пића!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ћуте и чујају, као пшеница озима, Као семе, ил мустра, коју нико не узима. Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су важни, мада није јасно због чега.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И ИГУМАН СТЕФАН. ЂАЧЕ УЗИМА КЊИГУ. ЂАЧЕ (чита) „Кнез Никола и сви Дупиљани поздрављамо нашега владику! Пишемо ти што је код нас било.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима. А тешко је, Тодоро. Не може се више. Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима.
Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још Софка поче осећати како ће кроз грло сву
Јак, висок, са јаким рукама. И онда он почиње к њој да долази. Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа
је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је: — Хвала, снашкице! Окуси, узми још! И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.
пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А оно замири Што му пролеће још узима дах, Тужно замири... У овакав дан Ја сам волео; и сећам се сад, Када је душу притиснуо јад, Сећам се на то и на
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
буду озбиљне и свечане, похвалне и захвалне, али и шаљиве и подругљиве, као што то обично бива у сватовима, где весеље узима велике размере, чему доприноси не само јело и пиће, него и сам „чауш“, — специјалан тип народног шаљивог глумца.
— као благослов у шали кад се ко с ким састаје — (н. п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да неће дуго заједно живјети. 2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића!
Једна глава, хиљаду језика. Једне капи поштене крви нема у себи. Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио. Како је лијепа одсијева од ње сунце.
— Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида. — Крпеж је сиротињска мајка. — Даровна рука сиротињска мајка.
— Чија сила онога и царство. — Свугде јачи најачега тлачи. — С голим прсима град се не узима. — Тешко је шуту с рогатим бости се. — Кад је морање, није питање. — Луда сила брза погибија.
— Онда једно Циганче рекне: „Ја бих је однио у пећ да се испече“, а друго — мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста — „А ја бих је овако јео“.
У њега су пуне руке те дава и узима, и све у његовој вољи стоји, па му се ваља молити нека влада и управља како га је воља.
Један ти био као Марко Јошов, а други као Мираш Радованов (опет узима по једнога из рода младе и младожење). 4 МЛАДЕНЦИМА Срећни женици и младенци, срећни ни (нам) зелени венци!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад постане чудо још веће. Они су мислили, да ће то за говедара бити највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав занат зна царев син!
да су у њена сина двори бољи од царевих и запита га хоће ли јој већ дати девојку, а цар јој одговори: „Ако твој син узима у своме двору свашта боље него што је у моме, даћу му девојку.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
” Девојка узме најлакши сандук, а ала је запита за што узима најлакши. „Знам” вели „да у њему најмање има; а ја за ово неколико дана нисам више ни заслужила.
Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то | за говедара бити највећа срећа и дика што му царски син узима кћер, а он пита какав занат зна царев син!
Ови га стану молити, да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт њему опкладу учине, па ако царски зет и ову добије, онда да му даду своје три жене и све имање.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради,
И по завршетку Трисветог узима еклисијарх устав и кључеве, као од саме Пресвете Владичице наше Богородице, и прилази ка игуману, благосиља га игуман
Не само да неизмењен буде, него и да се отуд не покреће, и никада ни од кога не узима. А ко од овога нешто отимајући узме због користи неке, у грех црквене крађе да упадне и због овога законском казном
Јер што је једампут Богу даровано, не узима се; ко узима — свештенокрадац је, а ко свештено краде, казниће се. Сви знају, ако и не кажемо.
Јер што је једампут Богу даровано, не узима се; ко узима — свештенокрадац је, а ко свештено краде, казниће се. Сви знају, ако и не кажемо. Ово је сада овако и тако држите.
И прилази државни господин све Српске земље и узима га за руку од светих двери и приводи ка Пресветој, и узевши жезао као из руке саме Пресвете, даје га игуману.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк. Миле улази, узима столицу, ставља је крај одшкринутих врата, и тако наставља да слуша говор.) СТАВРА: А и ти уђе?
ЦМИЉА: Лупала она профисорка! ИКОНИЈА: Која профисорка? ЦМИЉА: Она, што је узима онај профисор! ИКОНИЈА: Шта је хтела? ЦМИЉА: Напо је неки манијак, замисли! ИКОНИЈА: Њу онолику да нападне?
Тражиш, тражиш, а када нађеш ти у кукњаву! Промозгај мало, промозгај, па ћеш доконати! (Одлази до гроба, узима пушку и одлази за капетаном) Ем не пуца, ем богме није ни лака! Једино што ми служи као штака!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
седа на столац до Јовче, окренута ватри; разгрне шамију те јој се још јаче осветли од ватре њено старо кошчато лице; узима са софре »кост«, уноси се у њу, загледа пеге и шаре по њој). Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају. Тресу зграду.
И, ако хоћеш, наложи. Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.) ВАСКА (диже се. Узима од дрва неколико најтањих и пошто их о колено преломи и уситни, улази у кућу). Пауза.
а. ЈЕДАН ДЕЧАК (навирује у Васкину кућу и виче): Васке море, ево отац ти, деда Јовча! ВАСКА (истрчи, полети оцу; узима га од деце): Ох, оче, зар опет овамо? Зар си опет могао да се украдеш и дођеш овамо? Ох, зашто, зашто?
Зар си опет могао да се украдеш и дођеш овамо? Ох, зашто, зашто? (Узима га, меће до себе, у крило, чисти му одело): Ох, где си то падао, где си могао толико да се упрљаш?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог живота, и нађе мили плод утробе своје гди плаче и тужи за сисом, узима чадо своје к матерњим недрам, мило грли, слатко љуби и сису му даје — тако је мени било кад сам први пут к словам
баш при његовој соби у школским домовом при церкви Светога Јоана Креститеља, да смо всегда заједно и, кад год време узима, да ми и приватне лекције даје.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— мршти се Аћим. Чађевић ћути и гура руку у дуванкесу. — Хајдемо да зовемо село — устаје, преко кожуха навлачи гуњ, узима штап, Чађевић излази за њим. — Стани мало! — каже он пред дебелим багремом што гранама грли стреху старе куће.
Дође у постељу само кад му наредим. Као што га у воденици видиш, такав је и у постељи. .И оно ради као да ујам узима.“ — „Побогу, сестро, како га тршиш?“ — „Трпим га јер је крвопилан радник.
Никола извуче браду испод кожуха и намести уши да јој кроз под и дисање чује. Није дошла да спава. Из ковчега нешто узима. Сагла се, усправља се, излази, мало је застала код врата... Она зна где је он. Треба само да викне.
Сви су отишли. Сви. — Ђорђе се сагиње, руке му миле по цигли. — Ево ти! — Андра му пружи гуњ. Ђорђе га узима; претежак је он за његове усахне руке, не сме да пође, чини му се да ће га отац смождити главом што на раста иза Андре.
Она је ту: Хоће боље даје види, да се увери у њу. — Идите напоље — каже и од Милунке узима лампу. — Треба опет да му променимо облоге — плашљиво шапће Тола. — Ја ћу. Идите.
Јесте, и ако није. Сав се скупља и обавија око те мисли. Јесте. Грчи се уз кревет, узима му знојаву и млитаву главу, узима врело дахтање. Нећу више да сумњам. Сине! Чујеш ли ме? Био сам луд кад сам те мучио.
Јесте, и ако није. Сав се скупља и обавија око те мисли. Јесте. Грчи се уз кревет, узима му знојаву и млитаву главу, узима врело дахтање. Нећу више да сумњам. Сине! Чујеш ли ме? Био сам луд кад сам те мучио. То нисам био ја.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Једно за другим искрадали су се малишани у снег и односили старици зделице с храном. А онда је почело да их брине узима ли Татага храну, или је разносе пси и мачке? Прозори њене куће прекривени су леденим цвећем.
Ту су га виђали како помаже рибарима, а као зараду узима рибљу младунчад и враћа је у воду. Ко је још то радио? Ко толико зурио у воду и облаке?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Не обраћа пажњу ни на слаткише, ни на искрзане столове него узима своју чибукчицу која виси на олињалом зиду и одлази на угао: ту он врти чибукчицу од које се, ето, не одваја ни у
одстојањем које је често имао не само према другом него и према себи, а које му је омогућавало да ни друге ни себе не узима одвише озбиљно.
Причинило му се, тих дана, да живот опет узима обрисе благости коју је упознао само оних година које је провео у Смирни.
У том се чланчићу писало о моди што узима маха међу богатијим трговачким и чиновничким светом у угарским и аустријским градовима дуж Дунава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али Аристархос Самнићанин извео је из својих претпоставака да је свет много већи но што се мисли. Јер он узима да су све звезде некретнице, а и само Сунце непомично и да се сфера звезда некретница обавија око тог центра и да је
„Имате право, драги мој пријатељу!“ „Чичерон се узима само при забавном путовању, а не при испитивачком“. „Како сте то увидели већ у својим младим годинама?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
првој борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују, намигује на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и
— Је ли, а зашто жаба нема реп? После пуковник окреће леђа, навлачи ћебе на уво, узима Крајцерову сонату и чита. Управо, он би хтео да чита, али он не чита, кида се.
Онда Љубишић нагло устаје, јер неће више да слуша, узима љутито књигу с полице, и после, испружен на кревету, напорно дише, док се његов пријатељ протеже снажно, дотерује
Наједанпут, мени изгледа да неко говори. — Ко је то? — вичем одмах. У мраку тамо, испред мене нешто пљашти. Узима човек на готовс. Ја већ држим револвер у руци. Станемо један према другоме и питамо се.
Ми добро знамо шта нас чека и дрхтимо, зуби нам цвокућу. И као умирући кад узима причешће за смрт, занесен искључиво једном мишљу, тако и ми заборављамо све осим — Бога.
, јесенас..., овај... три гроша? — Уђидер, — каже јој Икета — да видимо шта вели тефтер, не знам ја напамет. И брзо узима, па тражи, преврће и прелистава по некој купусари коју извлачи испод тезге.
— Де, де, добро, — попушта он — не куни се, дај ми три гроша, џаба ти пара! И тако узима Икета три гроша од сељанке, коју никад очима није видео, али јој поклања огледалце, белило, шећерлеме или ђинђувице
И сељак пристаје да се закуне, те онда одлазе сви онако скупа у његов дућан, а он узима из комшилука неке шнајдерске мустре од штофова, па на оном пакету заклиње сељака да је дукат заиста испао пролетос
све пиљи и преписује, јер сви они остали, од својих додељених предмета, кришом стављају пред њега, а он не види и узима редом и ради.
А чим се адвокат изгуби, он брзо узима ону цркавицу и ставља је у џеп од прслука. И тако стоји тацна преко целог дана, и адвокати редом, један за другим,
Онда Илија Васић као оставља новине на столици поред себе, и таман Сима да их шчепа, а он узима понова, и даље час чита а час разговара, и све тако задуго и натенане, и мучи га.
Тако га мучи и сеца Икета, и тек пошто га сасвим измрцвари, оставља опет новине онамо на ону столицу, па их Сима узима брже-боље, и после, очи да му побеле тражећи узалуд ону немогућу сензацију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива... Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... — Опрости ми, попо!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до
Ови га стану молити да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт једну опкладу учине, па ако царски зет и ову добије, онда да му даду своје три жене и све имање.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ да се испече. А друго, мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста: — А ја бих је овако јео.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе? Зар их овде има? Зар земља сузе, зар све не узима? И мокро свуда! Ух, како је 'ладно Биле и ваздух... То ја нисам умро!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
неспоразума има у готово свим областима више него што се мисли, а и последице су далекосежније него што се обично узима.
Али је управо он преузак, чак толико да нам не дозвољава да разумемо ни природу књижевног развоја, ни правац који узима, ни његов темпо, као ни неке посебне особине које има национална књижевност, као што је у овом случају српска.
књижевности у суштини подудара с језичком реформом Вука Караџића, па се као родоначелник нове српске лирике редовно узима Бранко Радичевић. О тој се реформи досад толико писало да се, изгледа, више ништа ново не може рећи.
Но ипак, дубина промене, готово преокрета, када се туђи стих узима да би се на домаћи сасвим заборавило, говори о извесном дисконтинуитету у нашој поезији, свеједно што је иначе
облику није могао само у језику сачувати: у непосредноме доживљају и индивидуалној перцепцији, при чему и положај тела узима учешћа.
године или око 95. А као место настанка узима се острво Патмос, где се тада у прогонству налазио апостол Јован, аутор Откривења. Он је аутор и четвртог јеванђеља.
Али се у црквеној традицији, међутим, све до данас, као основно узима једно од најстаријих, које вероватно потиче из 5. века, а сачинио га је Андреј Кесаријски.
Овде, међутим, не само што се узима предмет из природе, него се једино он и описује, суздржано и у пажљиво одабраним појединостима тачно.
Евроазијство се у вези с Драинцем досад није ни помињало. Али се као његов књижевни програм не узима толико ни касни балканизам колико рани хипнизам, коме се даје приближно исто место као суматраизму код Црњанског и,
Оно нас помало подсећа на кибернетичку теорију, која појаве не узима као дате, него као стања која се збивају с извесним степеном вероватноће. Овде треба двоје посебно нагласити.
тачније настојао да га објасни као модерни, урбани језик српскога књижевног језика, са Београдом као престоницом која узима и чисто језичку превагу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
МОМАК: Да, госпођо, од секретара, господина Нинковића. ЖИВКА (пријатно изненађена): Ах! (Узима мало ружичасто писмо и мирише га, те јој се задовољство изражава на лицу.) Хвала! МОМАК (поклони се и одлази).
се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад је узела од Нинковића.
) ИВ ВАСА, ЖИВКА ВАСА (врти главом, незадовољан опасношћу која њему лично прети и гунђајући пипа се за нос. Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује). ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо!
ЖИВКА: Та какво саслушање, саслушао се он на ономе, а не на овоме свету, дабогда! Ако већ треба ко да га узима на саслушање, ја ћу то. Говори шта ћеш тамо? РИСТА: Послао ме ујка Васа. ЖИВКА: Ујка Васа?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
15 У хладној и разграђеној кући разграђен је и свеколики породични ред: свак узима што му и колико му треба, вуче за собом предмете и оставља их не марећи за друге укућане; деца Софкина из наћава
Осим тога, као почетни тренутак узима се предускршњи дан, и онда приповедање изједно тече проспективно. Занимљиво је да је и у другој верзији остао опис
Али он на ликове гледа као сведок са стране, као оштро, продорно, али увек и „туђе“ око. И не узима видљивог учешћа ни у једноме делу радње.
Модалност им је велика, што се види по учесталости модалних речи („ко зна”, „богзна”, „ можда”, „забога”); интонација узима маха, мобилнија је, са јачим контрастирањем, са осетно убрзанијим говорним темпом; најзад, као да се чује и глас који
него представља рани, у слици материјализовани наговештај онога што ће се касније обелоданити: да Марко, додуше, узима Софку за сина, али, са скривеном помишљу, и себи за суложницу. Сликовна инверзија носи укрштај та два плана.
Што је Марко, захваљујући свом богатству, узима за сина који је двапут млађи од ње; при чему тог сина и не доводи „на гледање” пре прошевине; што је напослетку, мада
млађи од ње; при чему тог сина и не доводи „на гледање” пре прошевине; што је напослетку, мада она то још не зна, узима са помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део сељачког живота у који је она као хаџијска ћерка осуђена
Јак, висок, са јаким рукама. И онда он почиње к њој да долази. Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа
лик добио у наративној структури; та улога видно саучествује у његовоме понашању, па га мотивише више но што се обично узима.
При томе се као мотивациони моменат најчешће узима сиромаштво: страх да ће оно погодити родитеље и растурити породицу надјачава онај први страх од губљења тек пробуђених
- као што је познато - управо увођење читаоца у свест јунакову и праћење сустопице његовога унутарњег, мисаоног тока узима као значајно достигнуће модерног европског романа с почетка ХХ века.
Врло су ретки, бар код нас, романи у којима пејзаж узима тако активно учешће у радњи. Уосталом, у собу која се налази изнад бискупове капеле бокори јоргована, багремови и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.), човек који узима велики интерес на новац, зеленаш. кàмивао, највиши врх на стрмој планини. Клиона, муза заштитница историје.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Једна нема косе, узима туђу да своју руготу сакрије; е, и то је мода; ајде прави локне, натркачи иј на очи, макар вид изгубила, и макар како
Петровић, Растко - АФРИКА
“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.
Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном
“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с
пацове и пеку их над ватром, не очистивши их од коже и утробе (ја сам видео свог боја како налази мртвог пацова и узима да би га доцније појео); једу жабе, змије, мраве и разне врсте земље, ако је накисела и слана.
Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву ствар која му је при руци; рецимо каск за сунце иако је ноћ.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што?
Ал’ он је добар... једно узима, А друго враћа мајци несрећној!... Ал’ краја нема празном говору, Време је давно да се путује...
Уто Вук доводи Турке који су шумом гонили једног сужња. Главаш им узима оружје и тера их натраг.] ДРУГА СЦЕНА [Гружанин доноси писмо од Хаџи-Продана.
Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!... (Узима једну троногу столицу и седа на њу.) Шта ми је сад?...
ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тад прелесно с’ окол’ мене вију Лица будном што су невидима, Тад ја грлим оне млечну шију Што на ум ме будног не узима; Тада Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице, Безмилосну так онежим вилу, Да ми сама пружа усничице;
мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, Ал’ узима Цвет-девојче.
Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, А узима Цвет-девојче. Кад се сташе окретати, Проговара младо момче: „Чујеш мене, Цвет-девојче!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Верна си била ти!... (Види једног гаврана.) А нећеш, гавране! Нећеш ми брату очи кљувати. (Узима са земље једну пушку.) Је л’ српска пушка то? Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) ВИЋА (понавља): „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... ЈЕРОТИЈЕ (узима депешу): Дај и ја да прочитам. (Чита.) „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”...
(Одлази десно.) ИX МАРИЦА, затим ЈОСА МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим. (Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем.) Почећу да лупам све по кући, па им се мора досадити.
ВИЋА: Па знате како је... био жандар у Београду, пред министарским вратима. ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.) „Алекса Жуњић, срески шпијун”. (Говори.) Па је л' он луд? Откуд се јавно каже да је шпијун?
ЖИКА: Бре, па ти као да си ишао да исцедиш крпу у Атлантски океан. Већ сам и заборавио за тебе. Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.
ЖИКА: Ако, де, ако! Па дабоме, кад она стока Јоса узме Тасину столицу. (Загледа столицу и узима нешто.) Гле, молим те, мет'ли му иглу. МИЛАДИН: Ух, засврбе ме, до срца ме засврбе! ЖИКА: Ех, па и ти!
Доста ми је замутио овај Ђока, па сад још и он! (Милисав се диже и узима капу.) А чуј, господине Милисаве. Ако те почем неће да послуша, а ти кажи телеграфисти да не сме ниједну депешу, па ма
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Важио је као пример бизарног, ексцентричног романтичара којег мало ко узима озбиљно. Али тај песнички фантаста био је наш најобразованији писац тог доба, зналац класичних и модерних језика,
у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности. Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с
Тешко је дати целовитију слику а да не буде веома упрошћена. Оно што се најпре запажа, као појава која узима све већег маха, то је заокупљеност писаца исто толико својим занатом, ако не и више, колико и предметом описивања:
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.
За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. Почињу да вечерају.
А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук! Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! Младен слуша.
Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 218), и које је обузело лудило (іб., 64: за тај циљ узима се б. који је узабран на Светог Макивеја и осушен под стрејом). Б. се накађују и сипљиви коњи (іб., 333). Најзад, б.
У Босни узима се она (поред храста) и за бадњак (ГЗМ, 6, 1894, 381; Сцхнееwеіѕ, 17). На Спасовдан, у Црној Гори, прекрштају свако
Има јаку апотропајску снагу. Пржи се на ожегу, да би се одагнале вештице (Караџић, 3, 188). Ко је грозничав, узима њене плодове у вареники или кафи (ЛМС, 139, 86). ВИД Гауцххеіл (анагалліѕ арвенѕіѕ).
Мітт. ауѕ В. у. Н., 7, 1901, 695—696. ЈАБЛАН Паппел (популуѕ пyрамідаліѕ). Јаблан. У Пољици (Далмација) ј. се узима за мај: он бива 1.
Ј. се у приповеткама узима и за пробу искрености, код два пријатеља: ако је онај коме се дâ да је пресече, тачно преполови, ни мање ни више, онда
, 352); против срдобоље (ибід., 345; 347). Истуцан и помешан са медом, сумпором и ђинђером узима се против пантљичаре (СЕЗ, 40, 230). Код грчева у стомаку (»издати«) болесник се накађује на к.
Из крви која је пала на земљу из Божјег малог прста, изникла је лоза, и због тога се њен род узима за причест. Ђаволу то буде криво, па хтеде да и сам створи још бољу лозу, и одсече себи прст, али из његове крви никне
Богом сестрими да буде »сведок« при исцељењу краве (ЖСС, 125. Л. се узима за »сведока« и у једној малоруској приповетки типа »Ибикових ждралова«, в. Болте—Полĺвка, 2, 532). Л.
Теј од о. пије се као противотров; прашак од корена, ако се узима 4 пута дневно кроз 40 дана, лек је од епилепсије; у вину, регулише менструацију и изазива лучење мокраће; теј од. о.
Лишће од п., осушено и стуцано, пију у води жене које желе да побаце (СЕЗ, 13, 1909, 393). Против грознице узима се љута п., с белим луком и сирћетом (иб., 340), или с нишадором, у ракији (иб., 341). П.
За колачић на коме ће се написати запис (»Соломуново слово«) од уједа бесног пса, узима се увек јарица п. самлевена у воденици која меље налево (ибід., 203). Зрно п.
менструацију (ЖСС, 187); или кад хоће да побаци (СЕЗ, 13, 1909, 393); такође од запаљења мозга (СЕЗ, 14, 226); узима се с медом од пробади (ЖСС, 305), и од великог кашља (ЖСС, 295); од јехтике (ГЗМ, 4, 160; СЕЗ, 14, 219); кува се,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Тај блудник“ грмео је Прохор, „узима част вашим кћерима, плоди се са вашим женама док ви у зноју лица свога на пољима извлачите из ове шкрте земље хлеб за
Стоји затим до појаса у води с оне стране вира, узима је у наручје и затим ошамућен корача кроз плићак преко склиских облутака. Корача затим обалом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У загрљај теби с нестрпљењем хитам, И данас и вечно тебе ћу да читам. Узима песме „Угарци“, завали се у столицу, чита их и заспи. (СТАРО, СРЕЋНО ДОБА...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Кеплер дошану поверљиво једном свом суседу: „Што се не погоди, то се заборавља и не узима у обзир, јер није ништа нарочито, а што се погоди, то се памти, препричава и дотерује.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А сада и ја идем. (Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси). ХАЏИ РИСТА (стојећи испија кафу и узима чашицу ракије и спрам светлости, на зраку, гледа је. Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем?
МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно. Потом узима босиљак и шкропи водом по соби, око себе, а највише по Ташаниној глави). (Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује.
И зато онда, кад ми нешто нареди, онда може бити као што не треба да буде?!... (Прекиде, прилази Стани, узима са послужавника чашицу.) Али, ево ја ћу и за тебе, дедо, да попијем. Пићу, хоћу, чак и опићу се. СВИ (пију).
ХАЏИ РИСТА Па ако се уморе, онда ти у наручје једно, а ја друго, па напред кроз чаршију! (Узима децу у наручје): Охо, охо, ха! Сад ми је овако мило, драго. Сад можемо да идемо.
Не знаш како је лепо, како је испечено. (Одлазећи): Једи, снашке. ТАШАНА (клечи, узима са софре тањириће са печеним бубрезима и показује): Хајде сад, дедо! Узми, једи. Мораш, дедо.
Мораш, дедо. Ево чак сам и земљани тањирић наредила да се купи. Исти онакав какав смо имали некада, као деца. (Узима тањирић и подноси га Мирону): Гле, исти је, прост, од земље, чак сам га мало и окрњила, разбила, да би био онакав.
(Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица? НАЗА (узима нож натраг и враћа га Сарошу): Немој, да ти се смеју бегови када те виде без оружја.
И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду! На, ево ти! НАЗА (узима новац и односи га кришом кафеџији, шапћући): И ово плаћам за Сароша! Много ми је болан побратим. Али, хм, сад ћу ја.
Сарошу): Камо тај дуван? САРОШ (вади из појаса кутију с дуваном и пружа га Стани). СТАНА (узима): Што ти руке дрхте? Шта је опет тамо ноћас било? САРОШ Када знаш, што ме питаш?
Све је за њу, а ја земљу једем. МИРОН (крстећи га по лицу, те му руку Парапута љуби; узима га за руку и доводи крају собе): Ходи. (Хоће да га посади на миндерлук): Не бој се. Седи.
Шта стојиш? Иди, нађи га, доведи, да се не изгуби или се где не ували у блато. СЛУГА (одлази). ТАШАНА (узима метлу, ђубровник и полако, погурено улази у Парапутино сопче. Чисти га. Односи ђубре и баца.
ТАШАНА (једном руком грлећи га, придржава Парапуту, другом га прска водом по челу и лицу): Напиј се мало. (Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Почео је мирисе биљака да прима као неки говор. Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко.
Без моје дозволе, и против моје забране, нађе начина да се облачи у чираке, иде с пратњама, и узима крајцаре... Јулица ми рече и нешто горе. Оно што за те крајцаре купи, наравно ситнице којекакве, даље продаје...
некуда тамо где сам се ја родила и одрасла. — Јоса диже руку и узима бич. — Могу ја, госпоја, да ошинем, да шта ми је бич него за то... али други пут овдека нема...
Сетише се да има нешто и на оној другој страни човека. Још нико не узима реч, али се такорећи чујно запажа да се у младићима нешто уздиже и повезује. Устаде Бранко. Нешто штрецну кроз ваздух.
— Узима реч директор, смеши се: — Разнесосте Каленића, господо! Ја, као директор, узимам слободу да овде прочитам мали одломак
Код куће, као и раније, Павле узима разне приватне часове. Са својим старим професорима ради грчки језик. Господин Јоксим зна, и разглашује да је Павле
” Понесите фењер. Каленићу, не видим, спустио се мрак. — Млади професор историје узима под руку старог професора историје, осветљава пут фењерићем, и слуша како му стари учитељ и друг исто оно понавља на
да га вежу, па не смеју; а Стефан Влаовић улази гологлав и голорук, и одузима убици револвер као што се сањивом детету узима лутка... Да, док је њих било, било је у овој старој српској дереглији реда, и поноса. и стида...
„Ово, ове пилуле, це-ео Париз узима, о-одлично поправља апетит. И врло се пријатно узима. А ово, рекао ми је доктор, утиче на закречавање о-одлично...
„Ово, ове пилуле, це-ео Париз узима, о-одлично поправља апетит. И врло се пријатно узима. А ово, рекао ми је доктор, утиче на закречавање о-одлично...
Чамуња, бежи од људи, а став узима према онима који нису баш ништа криви, који су беспомоћни, али од којих он не може да утекне, и који од њега не могу
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Какав је леп крпеж кад човек узима на вересију аљине, а конте не плаћа, кад девојка, која је иначе мала, штикле наручује, кад човек своју ћелу пароком
»Еј, тешко си га мени (мисли у себи мати), али, ајде, мој је син филозоф.« Со тим узима преслицу и преде. Учени син час пружи једну ногу, час другу, час треје руком чело, час баруси косу.
Вршац како је то лепа варош, како се добро живи, најпосле рекне: ми се задржавамо, а не гледимо за чим смо; со тим узима родитеље девојкине и у другу собу одлази, а девојка остаје сама с младожењом. »Фрајлице, како се овде унтерхалтујете?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја и то потврђујем, али без усхићења, а он узима писаљку и мени „буде био“ бележи јединицу и упућује ме, једном чисто граматичком реченицом, да клечим иза табле.
оптужује другове учитељу, или, ако је опредељен да буде професор, он од малена већ заборавља да понесе књиге у школу, узима у расејаности туђ нов место свога старога шешира и рђаво учи предмет који ће доцније у животу предавати.
То чине, додуше, и сви остали у животу, само је разлика између њих и глумаца у томе што глумац узима на себе праву маску, маску која одговара роли коју изводи: себичност маскира као себичност, злобу као злобу, а пакост
– Молим само да допуним брацу Стеву – узима реч Паја Адамов – односно да објасним оно што је он хтео каз'ти. У нас тамо, у Чортановцима, били неки Ђука и Нића,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свакога дана гутали смо хинин. Али ордонанси рекоше да посилни поручника Луке, Исајло, неће да узима, већ баца хинин. — Дај га овамо! — нареди Лука. — Што ти бацаш хинин? — Господин поручник, не могу да прогутам.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе!
(Окреће се Митки): Митке, бре! МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан, чедо. КОШТАНА (устима узима из Миткиних уста дукат и баца га Салчету у крило). ТОМА (издиже се): Ех, а сада кад би још и ону! Али не знаш је ти.
! Ко је још господар у мојој кући? Он? Зар он још да говори? Пушку! Узима пушку, прилази прозору, напери је. СТАНА (иза позорнице, кука): Не, оцо! Слатки оцо! Јао!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да бог није тако хтео, да Вук није издао, турска бројност би била чинилац који не одлучује. Њу не узима у обзир ни Константин Филозоф.
Краљевић избавља бега Константина налазимо и ове стихове: Сагнула се Јевросима мајка, сагнула се доле по трпези, и узима два мермер-камена, извадила беле дојке своје, па удара камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје
— а то је надмоћност коју је народ себи желео — огледа се, поред осталог, и у томе што он многе тешке окршаје узима као некакве лаке забаве, као игре. Марко често тера шегу са својим противницима.
Песма учи: нема крње слободе; она је или потпуна или не постоји. Тиранин се не задовољава само делом, иако узима део по део. Ако су ти драги слобода и достојанство, одупри се чим пружи руку на тебе.
Чубриловић — „рад котарских и приморских сердара у XВИИ веку узима као наставак акције сењских ускока“ и, најчешће, ставља у једно исто време и Сењане и Котаране.
У тренутку кад ствара нову песму народни песник — утолико више уколико има мање дара — узима из старијих песама готове епитете, поређења, описе, почетке и завршетке, разне устаљене изразе, па чак и ред излагања.
Све што песме садрже из живота радних маса узима се као познији слој, као резултат прераде пошто су песме сишле у народ.
Патријархална породична задруга, на пример, постојала је и пре феудализма. С којим се правом онда све то узима као познији слој? Очевидно, само зато да би се за творца прогласио придворни певач, човек знатног рода.
Да је у нашој старој епици рат одражен као професија феудалаца, узима се за пример песма Орање Марка Краљевића. Вели се да је то скроз феудална песма: Марко презире тежак сељачки посао,
Али ову песму Зоговић не узима у обзир, вероватно због тога што противречи његовој идеализацији: „чак око племенског племства све је још крилато“
ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре.
“ Велимир је на ноге скочио, па узима триста катаније, он усједе вранца помамнога и изиђе граду на капију, сколи Марка са четири стране.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Како то они му богови изрекоше, прочу се тај глас и у другу војску, те кад се сразише бити се, већма свој мах узима у сечи она друга непријатељска војска него ли његова.
Пак учинише мећу се договор да се раздвоје. Рекоше: нашто је толика силесија под једним градом? Нек се даље земља узима и придобија се вилајет (како ће их сад Бог ту смести да заглаве).
Нитко не узима плаћу докле не заслужи и овде на земљи. А где ли је и та новина постала и остала да један служи а други да бере плаћу?
1732. Цар земаљски онде узима где што има, а Бог и онде узима, гдено ништа нејма. Путу рока нејма. Хрсуз не долази на празно.
1732. Цар земаљски онде узима где што има, а Бог и онде узима, гдено ништа нејма. Путу рока нејма. Хрсуз не долази на празно. Удри, брате, не жали га, рука ће ти се посветити!
Ама то је све за мало доби и проходно је: узима га зима и суши се, пак после исто једно ђубре и шушљаг од тога бива. Неголи много и много превазишло је красотом и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири! Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра. Келнер меће пред свакога шаку кукуруза.