Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Уосталом, можда сам неправедан кад ту личну сујету узимљем као неку специфичност своје струке. У тој сујети ваљда лежи језгра сваког умјетника и крајњи потицај сваке умјетнссти.
Та не видиш ли, јаданче, да и није за друго нег' ил' за жандара ил' за харамију!...” Узимљем чисту марамицу, опрезно му приступам и тарем му зној са чела.
Потражит ћу и Радивојев хумак, ако је уопће обиљежен. Опет узимљем с клупе задње табаке новина, расклапам их, биштем очима по петиту Малог огласника, у одјељку Намјештења и упослења.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...) Досада, магла и тама... На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком Додирнух сребрне жице.
Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати? Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво. Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та?