Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли... Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо
А ево ти новаца. И баци преда њ пуну кесу дуката. Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. — Зеко! Сазови ми старешине... За неколико тренутака све беше ту.