Употреба речи узици у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ту је она. Није јој отишао на гроб. Никада више неће отићи на преровско гробље... Баба Ката. Велика бритва на дугој узици. Кокошке су јој из крила кљуцале жито. У оној њиви породила се она сељанка.

Ћипико, Иво - Пауци

— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. И изведоше козу из двора на узици. Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. — Узмите је преда се!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад то чула Туркиња ђевојка, пусти њему на чекрк узицу, на узици куке од челика, извуче га до пола тавнице; проговара Јанковић Стојане: „Ко ме пита са тавнице б’јеле?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

То је био мали Николица, ђак првог разреда, својеглав и љут дјечачић, црн као Арапин. Он је за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га задиркује, он је пуштао узицу и подвикивао: —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности