Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босни родитељи оплету узицу од чисте беле вуне и њоме опашу дете чим се роди. У Херцеговини три сироте девојке цео дан препосте, а потом у глуво
У Херцеговини три сироте девојке цео дан препосте, а потом у глуво доба ноћи оплету узицу од вуне добијену од црне овце без белега. Овом узицом дете ваља да буде опасано, па ће преживети.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОРАО И ЗМИЈА Орао, са змијом у кљуну, Испод облака пљуну, И узицу живу, вијугаву Баци у зелену Дубраву. „Е па сад, кад сам је сторњао”, (Рече, у себи, орао) „Поново ћу је зграбити
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
) и б) супротног значења (Миран као јаре, Прав као уже у врећи, Воли га као квочка узицу, Слажу се као око и сô, Задржаће се као вода у решету, итд.).
жежељ — подугачак и подебео штап, чији се један крај веже псу за огрљак а други за колац (да не би пас прегризао узицу) жерави — ждралови живина — жива рана која кад на једном месту зарасте — на другом се отвара заврћколо — „кец“,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али и иначе знаду се десити часови такве необично јаке наелектрисаности кад треба чврсто држати међу прстима узицу балона: то су часови велике радости. Но и ти веома ријетко и изузетно наилазе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Стаде пред врата ниске кућице. Часом оклијева, па, напипавши узицу, повуче. Зачу се ударац крачуна. Узашавши уз тијесне, на по порушене стубе, затече Морачу гдје клечећи моли пред
Краков, Станислав - КРИЛА
Било је масно и подерано. Понео је са собом једну дугачку узицу. Иза врба су стидљиво повиривале мршаве кућице. Отвори на њима су били као црне ране.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само што га је погледала као да је златну узицу затегла око његовога врата: заборави младић и на песму и на сан. Блед и збуњен посртао је међу људима, док не усправи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Подиже се лијепа ђевојка, она иде на тавничка врата, и донесе једну кову вина, на узицу спусти у тавницу, са тавнице грлом довикује: „Ој јуначе, бог те не убио! Откле ли си, од које л’ крајине?
Пиво ми је грло преузело, пусти мене на чекрк узицу, извуци ме до пола тавнице, па ћу тебе онда казивати“. Кад то чула Туркиња ђевојка, пусти њему на чекрк узицу, на
Кад то чула Туркиња ђевојка, пусти њему на чекрк узицу, на узици куке од челика, извуче га до пола тавнице; проговара Јанковић Стојане: „Ко ме пита са тавнице б’јеле?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га задиркује, он је пуштао узицу и подвикивао: — Држи га, Жуја!
Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем.
— Е баш нек сте дошли и ти и Жуја. — Ја и Жуја ловићемо зечеве! — дочека Ђоко Потрк, узе од Николице узицу и заједно с кујом појури у круг око читавог логора. — Правићемо Жуји кућицу! — предложи Лазар Мачак. — Ол рајт!
Колика ли је онда њезина радост била кад је ујутру, од ивице шуме, чула Николичин глас. Поскочила је увис, претргла узицу и као суманута јурнула кроз Гај и стрпала се на свог нераздвојног другара.
Николица се спусти на најдоњу грану и провири. Куја је нетремице пиљила у правцу њихове букве, затезала узицу и жалосно цвилила. Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи.