Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
загрцнут мутним кишама, Лаб, пун потопљених топова и свиња, глибовита Колубара, штапом пипајући, слепа Нишава. Узлеће Петрова црква, праћена својим гробљем, сија Грачаница у облаку, изнад расула, окружени жетвама узлећу Сопоћани,
Африка
Са врха блеште нојева јаја. Под њима, милион џиновских лешинара узлеће или дрема по овом граду–фосилу. у пределу Горње Волте, и после у Судану, станишта људска су врло удаљена једна од
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.
А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажан ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увели
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
он горе међу гужвом од облака ону своју рођену србијанску душу како, пробијајући се мученички кроз оне густе облаке, узлеће на небо, док у исто време у својим рођеним грудима осети другу једну душу, али ширу, пространију и некако тврђу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Са врха блеште нојева јаја. Под њима, милион џиновских лешинара узлеће или дрема по овом граду–фосилу. у пределу Горње Волте, и после у Судану, станишта људска су врло удаљена једна од
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889. ПЕСНИК Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан пали У
Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће... Занета силно узорима старим, И моја муза старински узлеће Узлеће смело у светлу висину, Са кратком јопном и у кринолину. 2.
Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће... Занета силно узорима старим, И моја муза старински узлеће Узлеће смело у светлу висину, Са кратком јопном и у кринолину. 2.
Када лето мине, Ту ластавица весело долеће, Цвркуће слатко, кличе и узлеће, Као да носи поздрав отаџбине. А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1.