Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати. — Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа. — А њему скоту — ја!
Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.
Што га, сиромаха, снађе беда! Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео... Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.