Употреба речи узмаче у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Она спусти лампу на буре и покуша да га придигне и поведе у собу. Кад је он ритну ногом и засу псовкама, она узмаче и сувих очију загледа се у њега. Није разумела дављеничко мумлање. С лампом пође у своју собу. Без љутње, смирено.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— од страшног смеха она се затресе од корена до врха, а талас, ужаснут, узмаче и готово утону у песак од стида. Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа.

Камено јаје покрете се у свом лежишту, а лепотица узмаче корак уназад. — Нисам се вратила. И нећу остати. Тражим младића из пустаре... — Узалуд тражиш!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Батаљон, што лежаше у четним колонама, поскака, опали на вис неколико плотуна онако из гомиле, па узмаче шанцу и расу се у стрелце лево и десно од шанца. Наши стрелци што уђоше горе у шуму подржавали су јаку пуцњаву.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта сада? Њеноме јауку придружи се јаук старице: имала је болног деду. Али, Златокоса не узмаче. Тврдим и оштрим гласом, нагнута к младићу, заповеди: — Рекао си да ћеш ми жељу испунити. Дај свиралу!

Ах, како би кликнуо да му у устима није било воде! Овако, с брега кошуљицу хитну, и узмаче. За трен Златокоса постаде бела змијица, сукну ка Варалици. Кад, гле, чуда: што више змија јури, све већи бива размак..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности