Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па, ето, то сам смислио. Да се ви морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати његовом преосвештенству господину епископу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча је са оцем у договору. Вратиће коња Пери. Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне. Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. Само отац остаје ожалошћен.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовникâ, то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела и писати стихове.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Оче! ЂЕНАДИЈЕ: Главашу храбри, За крв сам своју продô благослов! Ал’ благосиљат ако узмогне Све што ме јоште чини човеком: Мишице снага, разум, и душа, И срца мога поштен умишљај, Све нек’ је с тобом...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тек моје је уверење да то питање мора бити решено — са монархијом ако се узмогне, без ње па и против ње ако се узмора. Све зависи од разумности монархије, од њене способности да схвата неминовност
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Твоја Смиљка, сиротанка, Још не може ногом стати, А отац је зборит’ учи — Прва реч јој биће: Мати! Кад узмогне ногом стати, Кад научи матер звати, Довешћу је гробу твоме, Ту нек каже: Мати, мати!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Видећемо се! (Катуновић одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: А ти, јагњешце, немој дрхтати, Док ова рука носит узмогне Челика тврдог терет изоштрен, Не бој се, чедо! А сада збогом! Са владиком се морам састати. (Пољубивши је одлази.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Често су га затицали људи, а он сио више огњишта, па плаче. — Само док он ојача, док узмогне пјешачити, кренућемо се ми на далеки — далеки пут — тако је увијек Мијо говорио — не могу да гледам, како се онај
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Звездано је небо,“ наставља Тихо, „вечна књига, исписана Божјом руком. Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.“ - „Ви нам рекосте малочас,“ обрати се домаћин Тиху, „да нам та књига претсказује тешка времена.