Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!... Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Драго ми је особито. Гледају се. Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
После два дана дође писар. Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора. Деца беху изишла на одмор ; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1852. Јован Ст. Поповић ГРОБЉЕ Сладак је заклон, када ветар љути Мора тишину пакосно узмути, И трошна лађа у највећој беди Гибељ победи.