Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нек измиче, неће га, мајци, далеко. Илијин сат коначно је навијен и сасвим лијепо прорадио, али сад се момчина узмучила око тога на које вријеме да га навије. Нико од његове дружине у близини нема уре.