Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Ама стра’ ме да не узне инку белосветску... — Е, ашкољс’н за тај реч! Тој ме и мен’ стра’, Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско.
!... А татко што да праји?! Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг син и наследник!“ ’Оће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... А својега сина напудија!...
Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!... Има си, море, и магаре! Тол’ко му богатство!... Он ће си узне спроти себ’ неку сиротицу измећарку што ћ е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућан, те да си збира пазар и да
— Вртиваган... Та саг: „Ми смо чорбаџијски“!... — Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве. — А што па? Ако не узне из вашу кућу, — ће остане неженет? Мори, за тој ласно.
па нека гу таг узне кој оће и кој сме... — Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац... — А саг јоште има, побратиме, да нађемо
па нека гу таг узне кој оће и кој сме... — Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац... — А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.
Што искубе, мори, курјуци? Кој ће те такву, без курјуци узне?!— А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — ја ли ћу се зар удам?! Ба! Мени ми стига и овако!