Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
одела и оног његовог лица; оног | страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно што не би казао