Црњански, Милош - Сеобе 2
Коњи, који су дотле били троми и мирни, али вукли добро, узнемирише се и почеше да се дуре, тако, да је постојала опасност да све изврну.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зачудише их прва брда на која су се успели из равнице и узнемирише их. Тако, пошто су у први мах скоро сви полегали, под шаторима, по рупама, на слами, све их је више било који су
мирно обилазе, била је жељна сад да се кућа око ње преврне, а мртве ствари, непомичне и увек исте, раздражише је и узнемирише. Била је зажелела девера, да би јој обећао, пре свега, брак и да ће је одвести одавде, у ону нову кућу, у Будим.
Ноћ, мокра, празан трг, фењери, сенке бедема, утврђења, сасвим га узнемирише. Једва се задржа да не клизне по степеницама и при том напору тела болови га сасвим опхрваше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Негде лево учесташе пуцњи... па се војници и около нас узнемирише, пушке запрашташе, ја отворих очи и одупрех се рукама. Ослушкивао сам... Паљба је све бржа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
па тиме монотоно ређање увећа: „Ноћ, / мокра, / празан трг, / фењери, / сенке бедема, / утврђења, / сасви га узнемирише. 299 Могао је, додуше, да иде и даље, све до пуне монотоније, пуне атомизације синтаксичке целине.
Ми ћемо продужити тамо где је он стао: „Ноћ, / мокра, / трг, / празан, / фењери, / сенке бедема, / утврђења, / узнемирише га, / сасвим”. Али је и без тога, разуме се, монотонија код Црњанског врло велика.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Око три часа после пола ноћи зачуше се појединачни пуцњи од стране реке. Али тачно иза мојих леђа. Војници се узнемирише и почеше да се окрећу.