Употреба речи узнемирује у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

те би и њему нестало — па куд ће онда?...“ Кад је видео да ме његов одлазак узнемирује, а он ме је, нежно по увеломе лицу милујући, тешио: „Почивај ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

да му је мозак покварен, би га метнули у хоспитал; ако ли би пак познали да се он у некакве коже облачи да плаши и узнемирује људе, би га другојачије научили памети.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

лета која су готово без кише, услед близине мора осећа се влажна, загушљива приморска жега, која дражи кожу и која узнемирује.

Црњански, Милош - Сеобе 1

запрепашћен, али се затим мирно вратио у логор и нико га не виде, ни идућих дана, да се нешто нарочито узбуђује, или узнемирује, поводом своје несреће.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Поњекад звјерад узнемирује тишину. Вукови се извлаче из скровишта својих, те се примичу ка торовима; пси буде пастире, а ови сипљу огањ из пушака.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код

Он је мрзио да га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико

Ко би то био да га тражи! Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега? Зашто да га узнемирује тај свијет? .

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Киша сипи, ситна, бескрајна – но то не треба никог да узнемирује. Ено Мадлен, посута хеленском лимунадом, стоји, сва црна, у ноћи – сећа се изгинулих војника Велике армије за које је

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Што ти руци то ти на врату (било)! (Клетва звонару кад звонећи кога узнемирује; мисли се на уже, тј. да буде обешен). Б) ПОСРЕДНЕ Бесан море локао! Бијеле власи плела! — (клетва девојци).

Ћипико, Иво - Пауци

Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?” И та сумња га мори и узнемирује. А ноћ пролази... Чека и нада се. — Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Већ бесан): Који је то што сме тебе, децу и кућу ову ноћу да узнемирује? А, који? ТАШАНА (прекида га): Дедо! МИРОН (јаросно): Који је?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ја сам, на тугу моју, преживео и оца и сина и унуке, али можда и срећом, да не дам да се узнемирује побратим мој Марко, и добротвори моји у његовој деци...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности