Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошло је доба да нам душа све воли и трпи. На најгорој крпи сања, благодари, благосиља. Тела нам се узнесу, као камење у небеса. Да прште грме и горе у мржњи, разочарана, у бесу. БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Даћу своје старе јаде, То нек буде ноћ; Ја ћу моје, а ти твоје Додај у помоћ. Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак.