Употреба речи узносе у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

него у Бога који га даје, а више да се богате добрим делима, и да буду дарежљиви према свима, ни над ким да се не узносе нити да кога злостављају, већ да помишљају на Бога који је над свима и на неприступну висину истинитога царства.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ми по руј-очају родних брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем, искрама, из растрз-стања над крст изгона. А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

за столице и друге предмете, заузимају насртљив став, жене вриште, Мића се попео на сто и умирује млатарајући рукама. Узносе се столице и спушта се завеса). Завеса ТРЕЋИ ЧИН Иста соба.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Ма збиља, Вујо? Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

пресудну реч; у јавноме животу непознате количине достижу погдекад врло велики углед; у литератури непознате количине узносе гдекад високо главу, па најзад и сам брак, као основица човечјег живота, није ништа друго до заједница непознатих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности