Теодосије - ЖИТИЈА
Јер сваки који се узноси понизиће се, и који је понижен узнеће се. Све ово стално помињући, унижењем многим пред Господом себе смирујући
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је, на земљаној пећи, крај њене постеље, осетио као да се узноси на небо. Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
У здравље! (Оде). ВИ ЈЕВРЕМ, СПИРА, СПИРИНИЦА ЈЕВРЕМ (остаје укипљен, држећи још увек перо у руци. Он узноси обрве размишљајући и издржавајући незадовољство).
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Учени Марин Болица, властелин которски, на измаку ХВІ-тог вијека путовао је кроз Црну Гору те у својој књизи узноси љепоту слога, особито црквенога и каже да је та грађевина на част бившем Господару Зетскоме.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А онда да га целивају сви. По целову слава Богу да узноси се и отпуст после обичајене јерејске молитве. Пошто овај економ непосустало оконча своју службу ка Богу и вама, и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Хвали он и узноси своју пушку, и каже како има руку и око сигурно, и тврди да се он неће и не сме и не може преварити, па пристаје да се
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси? Не знаш је, Бошко, нис’ је видео, А, такорећи, би се стидео, Ниси пред њоме клечô, стрепио, Пред њеним сјајем
— Нис’ је молио, клео, преклињô; Пред њоме ниси бога помињô Пољупцем уста да ти ороси; — А не би рекô: „Песма узноси!..“ ВУЈО: Лијепа?... Не жнава ни српски — како лијепа? БОШКО: Ма стас, и лице, очи какве су? КАП.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
'Вала вам ђе чули и не чули!“ Писарчић: Не знате ви, господине, још ових босанских сељака. Данас овај Давид хвали и узноси царевину до неба, а сјутра би се, онако сакат, дига' у буну и поша' против овог славног суда. Знамо се, Давиде, знамо.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ово је важна и озбиљна ствар. А? Дај овамо ту депешу! (Ставља је на длан и узноси као да би хтео да јој одмери тежину.) Шта мислиш ти, господине Вићо, колико је тешка ова депеша? ВИЋА: Боме!