Употреба речи узорати у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нисам, Огњане! Могу ја ваздан стојати, синко!... Ама узми! Нека, стићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати... Е, гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка... А ја мислим — шали се, враг један!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Свиња рече: — Ја ћу провалити кош, и украшћу сјеме; и ја ћу својом сурлом узорати. Међед рече: — Ја ћу посијати. А лисица рече: — Ја ћу својим репом подрљати. Узораше, посијаше. Дође жетва.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Свиња рече: „Ја ћу провалити кош, и украшћу сјеме; и ја ћу мојом сурлом узорати.“ Међед рече: „Ја ћу посијати.“ А лисица рече: „Ја ћу мојим репом подрљати.“ Узораше, посијаше. Дође жетва.

Свиња рече: „Ја ћу провалити кош, и украшћу сјеме; и ја ћу својом сурлом узорати.” Међед рече: „Ја ћу посијати.” А лисица рече: „Ја ћу својим репом подрљати.” Узораше, посијаше. дође жетва.

Ћипико, Иво - Приповетке

— понови исту ствар оно прво момче. —Тако је, па Павле вели да му помогне узорати и оно женине њиветине... —Пусти, човјече, видиш да Илија вреба сваку ријеч! — прекиде Тома и сумњиво гледа у Илију.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

ме још једно двије-три године, у том ће и мој Столе одрасти, па кад сине прољеће све ће ово зацрњети. Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе. Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности