Употреба речи узрујава у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Изненађује га изнурен, већ сасвим дотрајао изглед нових собних другова. То га чак помало нервира. Он се узрујава, он се буни. Јер то је можда тип педанта, зановијетна човјека-чиновника, тип који увијек запреда и протестира.

Ћипико, Иво - Пауци

Било би и вријеме, — опази један од играча с другога стола, — али пријатељ Јово има зашто да се узрујава ... и ја сам пратио цијелу ствар. — Пусти, бога ти! — прекиде га друг у игри.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Знате ли да сам засузио за њом, ја, матори циник, који се не узрујава лако... Господин Томи су потребне радости и гледајте да му приређујете радости. — Бранко се насмеја горко.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности