Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... Он скочи и стаде ходати по качари. Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. — Ја идем.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А у четвртак јула двадесет трећег ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан, нередован и напет од атентата, задоби изненада неки необично мучни и злокобни изглед.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. — Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Прерушио се, да-ти! — рече њеко. — Ама, љуђи, ово је он! — викну Крцун узрујан, крешући учестано. — Он је, светога ми Василија! Он... принцип! На то се и женске начеташе око бјегунца.
Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако изненађен, овако узрујан од милине! Да ти знаш шта сам је очекивао ноћас, на што сам био спреман!
“ — Доста, стрико, молим те — викну домаћин узрујан... дакле, желите да огласим Божић? Сви заграјаше: — Ела, молим те! А-ну почни! Без требе нећемо ни ми!
Ко ти га зна! Лако може бити да ће он преко Скадра на море, па у широки свијет!“ — Откуд јој те мисли!? — рече Јанко узрујан и брзо додаде: — А је ли здрава? Јесу ли сви кнежеви здраво? — И преметну говор на друго.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.
И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сутра, у недељу, требало је да дође Зорка. И ђаци и професори опазили су, да је господин Мојсило врло узрујан. Васа није смео ни привирити у »директориум«. Први пут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Или, ниси тражио?... (Одлази тихо.) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Господа су ту. Расправићемо ово познатим путем. Сав узрујан Никола заусти да нешто каже, али у том тренутку на врата ступи крезуби студент са својим стварима и својим
У слаткој напрегнутости, узрујан алкохолом, морао сам је чудно погледати устајући. Ох, оне исте жарке очи засењене дугим трепавицама! — Остаћете...
Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата.
Затим грозно смрвљен и узрујан, осећајући опет сваким нервом да му се мрачи свест и обавија неким црним димом полусна, он прикупи све своје силе да
А он узрујан, сав узнемирен оним безумним изливом радости, гледао је и сам, нем, запрепашћен, у смртној муци да брзо пронађе, да
Па је она, нагнута, подносила плаве, ситно исписане табаке и тражила оно место за потпис, а господин Леђенски, узрујан близином оне мале главе, раширеним ноздрвама удисао мирис њене косе. — Кога имате овде у Београду, госпођице Тања?
Баш утом она жена устаде и сасвим сама пође средином сале. Неисказано узрујан ја се обратих овамо, ја рекох: „Вања, да ли случајно познајете даму која пролази ено онамо?
Он је имао очи хитре као у миша и јако био узрујан. — Господине, — рече он задихано — ви се нећете противити да путујем с вама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зашуштале су сламарице. Ревносни потпоручници скачу и сви наглас протестују. Узрујан жагор испунио је павиљон, а кроз оно брујање зачу се глас капетана „Фикуса“: — У стрелце! Други вичу: — Ево је...
Ћипико, Иво - Пауци
била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога домољубља, — нагласи узрујан газда па не могу да схватим како се то може бранити?... Помислите: два сиромашна учитеља!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (пркосно седа на миндерлук спроћу њега): Да! САРОШ (узрујан, корача, ломи прсте): Што се од тада није јело и пило?
ТАШАНА (љуби га у руку и стаје преда њ понизно, немарно): Благослови, дедо! МИРОН (узрујан): Благословена да си ми! Па како си ми? Како живиш? ТАШАНА (учмало): Па... МИРОН Можеш ли?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Не знајем ништа за себе, Бре, леле, леле момиче, Момиче, зумбул девојче, Погибох душо за тебе! ТОМА (узбуђен, узрујан): да јест... Јест...