Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али има и теже, страшније самоће. САРОШ (уплашено): Како: теже, страшније самоће? ТАШАНА (све узрујанија): Остави. Да, има самоће које су најстрашније. Бити сам, а не бити свој. Ето ја? Када сам ја била своја?