Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
да причека, Брзо слази одозгоре, Ал' већ готов стоји зека, Па када га виде пуста, Разведри му мало лице, Још кад узја, а коњ уста 'Нако мамен упропнице, Кô да цела туга оде, Те га сави и ободе.
“ Цвета спрема брашненицу танку, Те се прашта с гостом на уранку. Узја јунак, па коња ободе, Па низ поље као муња оде. Ал' да видиш пустога старину!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Кад се мало одмори' на 'ној страни под Медењаком и привати' крува, — настави Симеун — узја' јопе' на дорина кô на горску вилу, па повади' сабљу из корица и подвикну грлом јуначкијем: „Ан банга баталијун гитара
И данас се од тог, међу нами буди речено, помало беслеишем и дуваним. — „Мајданци, на скуп!“ Скупише се. Ја узја' ата и завитла' сабљетином: — „Симеун Пејић Рудар, ђак од манастира Гомјенице!“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне.
Сунце привило крају и већ пада на заранке. Пушке учестале. Пуцањ се све ближе и ближе примиче. Исаија узја коња и побјеже капетану на Кадину Воду. — И стари су ти бјежали, кукавицо сиња!
Сјаши, беже; узјаши, јопе', беже? Сјаши, Чеко; узјаши, јопе', Чеко! — командијерам ја, а он сја'ива и узја'ива. — Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста!
Јаши! Јаши! — Аман, шта ћиниш већерас са мном?! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња. — Ништа зло, Асан-беже, не чиним. Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан?
Сјаши, узјаши! — вичем ја, штуц му исправља леђа, а он сја'ива и узја'ива на онако гола коња. Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши! сјаши...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке рушпије, нека вуче по мору
Ако згубиш млада заточника, честита ћу тебе учинити“. Узја Милош помамна кулаша, па окрену од б'јела шатора, заметнувши копље наопако.
Тако држа три мјесеца дана. Ни ту није голема зулума; Арап узја танку бедевију, наћера је кроз Стамбол бијели, дође право под цареве дворе, виче цара из грла бијела: „Море царе,
Кад ујутру јутро освануло, Дмитар узја вранца великога, и он узе сивога сокола, пак полази у лов у планину, а дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна
Тад се Дмитар бјеше осјетио ђе ће љуба брата отровати, па он узја вранца великога, брже трчи граду Биограду — не би л' брата жива затекао.
Онда Иван покупио лађе, па он стаде превозити робље, Турцима се не да превозити. Каде Иван све превезе робље, узја Иван дору помамнога, па он оде свом бијелом двору, и за њиме триста робињица.